 |
| Песник А. Лукић, у Шпанији (Лето 2010) |
Заљубљене студенткиње омамљује
говор у загушљивим амфитеатрима:
студентице, студентице ал су у вас тесне
вагине, охо, хо – вергла професор – црн облачић,
а преко писка лисник.
Песников аутопортрет,
монолог, ја па ја.
Мајстор прави кључеве
за отварање врата тврђава,
али кажем ти, не чекај на њега,
разбиј врата, уђи сам у град.
Поезија се не да клонирати
ма каква бука да влада око ње.
Нема коментара:
Постави коментар