Translate
ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ | "Гласине" или "Имагинарна Редакција"
Странице
Укупно приказа странице
Претражи овај блог
ШИК?ШИК! Чик!
Заједљивци би рекли - скупиле се доконе обожаватељке "Секса и града" да убију још једно послеподне. Благонаклони би се запитали има ли бољег начина да се човек оплемени и издигне на трен из кала свакодневице, него да понекад разговара, зашто да не, и о шику?
О шику као модном феномену, стању духа и свести - шику у Србији - разговарале су жене окупљене на другом рођендану магазина "Грација". / Од шика до шиканирања : Колико је далеко од шика до шиканирања, нисмо успели да чујемо на скупу у "Суперспејсу". Готове одговоре ваљда нико није очекивао. Шик је кад сами себи, како се чуло, покушате да одгонетнете шта је шик (?) (…) Реч шик потиче од француског "chic", што је придев који се употребљава у значењу "укусан, леп, пристао, свидљив, допадљив, помодан"; као именица означава леп спољашњи изглед у складу с прописима моде, добар начин живота. Одмах до речи шик налази се и реч "шикана", француски "chicane" - злоба, кињење, злонамерно стварање тешкоћа. Свако претеривање, али и небрига за ситнице и детаље који многима "живот значе" јесте изругивање шику и, на крају, шиканирање. / Извинити се и с осмехом прихватити пораз > И заиста, може ли жена која је увила трепавице и обула штиклице да буде шик, иако се, можда, није умила и опрала зубе? Може ли шик бити мушкарац који се украсио најновијом марком аутомобила, а никад не стаје на пешачком прелазу? / Одговор је јасан – не. А жене окупљене на трибини "Грације" - водитељка Бранка Невистић, главна и одговорна урединца "Грације" Светлана Прерадовић, балерина Аја Јунг, манекенка Анђелија Вујовић и друге - једногласне су у оцени да у Србији, и поред свега, има шика, а шик је извинити се, али и с осмехом прихватити пораз…. - Видети више Шик у Србији. Објављено 9. јуна 2008. / 10:41:00
...недеља, 12. новембар 2017.
среда, 8. новембар 2017.
Торпа стенхус - замак у општини Транемо у Вастерготланду, и околина (Краљевина Шведска)
Прва камена кућа изграђена је око 1470. Арвид Кнутссон, Арктички савет за одбрану против Данаца. Око 1550. додато је степениште, а неке поправке и доградња су се десиле око 1500- те и 1600-те године. Риддарсален има добро очуван ренесансни ентеријер, а дворска капела, je у барокном стилу (крајем 1600-их). У Торпи Густав Васа довео је трећу жену, Катарину Стенбок. Торпа је постала најзначајнији део наслеђа штајерске породице, никад није продавана, већ је наслеђивана по мушкој или женској линији (од 1400. године).
Замак је прошао кроз велико реновирање ентеријера у последњих неколико година. Тренутни власник је вратио оригинални распоред просторија....
Дугогодишњи дворац послужио је као складиште за жито, због чега је већина унутрашњих зидова ражрушена. Употреба као житног складишта је главни разлог зашто је замак толико добро очуван, иако је већ дуго био неусељен...Као и многе друге замкове, и овај прате легенде о духовима везаним за њега. У замку постоји и музеј, и водич (током маја - августа).
..
..
..
Ево још једног заљубљеника у ову природу Северњака... |
Ево стабала големих, која су на нас чекала стотинама година! |
__________________
* (одломак из једног новинског чланка о шведским путевима, изабран насумце:)
…...Na auto-put izlazimo tek oko podne. Nema gužve. Čim se prođe Sodetelje i izađe iz gradske zone spušta se tonus. U Švedskoj još nikad nisam doživeo gužvu na putu. Pustinju jesam. Prošli put, kada smo na Midsamer (što je uz Božić najvažniji praznik u Švedskoj) vozili od aerodroma Arlanda do Šetorpa (gradića na putu do Geteborga), bilo je kao u filmu Čovek Omega – jedini na auto-putu, kao posle biološke katastrofe. Nije radila jedna jedina benzinska pumpa, nijedan fast-fud.
Ovaj put je predapokaliptično. Pumpe i fast-fudovi rade. Ipak, dnevnik vožnje je jednoličan: put ravan i prazan, oko puta šuma, šuma i još šume.
U pravilnim razmacima naiđe parcela gde je šuma proređena ili gde su mladice. To su plantaže drveća. U Švedskoj šuma hrani čoveka, kao oranica (Zuko Džumhur). Usput se prođe kraj nekoliko gradova i gradića Nićeping (Nykoping), Norćeping (Norrkoping)…Tek kada se putuje u realnom vremenu kolima ili vozom – čovek postane svestan koliko je Švedska dugačka. Geografska karta i globus znaju da zavaraju. Od Pitija, koji pri tom nije na krajnjem severu, do Malmea veća je razdaljina nego od Malmea do Beograda!
Iako je put savršen, ograničenje brzine je 110 km/h. Kroz celu Švedsku. Vozi se i brže od toga, ali ne mnogo. Ako te usnime da voziš 130 km/h izgubio si dozvolu. Zato vožnja protiče manje-više istim tempom, kroz manje-više istovetan krajolik… Suvozač u takvom ambijentu lako zadrema. Ni šoferu nije lako na duge staze. Ana i ja se smenjujemo za volanom. Kafa pomaže.Radio takođe. Ana pažljivo sluša radio-intervju sa novim liderom socijaldemokrata, pa mi sažima:
Interesantan tip. Levi socijademokrata, blizak tradicionalnoj socijaldemokratskoj bazi. Ne znam koliko će opčiniti Stokholm. Videćemo… Oni koji ga ne vole, prozivaju ga zbog brkova; brkovi i demokratija, kažu, ne idu zajedno.
Iz linearne autoputne naracije uskačemo u restoran-krajputaš. Nema nikog sem nas. Vreme ručka je prošlo. Umorni bucko s brčićima je jedini domaćin, devojka za sve: konobar, kuvar, perač sudova. - … видети Trans Europa Express (3): Švedskom, po dužini…
____ објављено у медију који има следећи програмски оквир:
========================================Trans Europe Express (TEE) je zajednički poduhvat medijske kuće Global Reporting iz Stokholma i agencije Kielo iz Beograda, čije je pokretanje podržao Švedski institut kroz projekat ’Kreativna snaga’ (Creative Force). Započet je serijom događaja u Beogradu tokom septembra 2013 (predavanjem u Domu kulture Studentski grad, tribinom u KC Gradu, promocijama u KC Gradu i klubu Žica), a svoj puni oblik će dobiti podizanjem internet sajta Trans Europe Express, čiji je sastavni deo i istoimeni radio podkast.TEE je zamišljen kao medijska platforma koja povezuje Švedsku/Skandinaviju i post-jugoslovenski prostor kroz kontinuirani dijalog u široko postavljenom evropskom okviru. Saradnici Trans Europe Expressa su na raznim stranama Evrope i sveta, različitog su porekla, višestrukih (“hibridnih”) identiteta; povezuju ih sličan senzibilitet, jezik, veza sa post-jugoslovenskim prostorom, kao i verovanje u blagotvornost “presađivanja” pozitivnih vrednosti iz jedne sredine u drugu; u ovom slučaju to je, pored ostalog, verovanje da bi ”švedsko-skandinavske” vrednosti poput jednakosti, otvorenosti, demokratičnosti, poštovanja pojedinca, slobode izražavanja, jednakosti polova dobro došle post-yu društvima, kao što bi malo balkanske nephosrednosti, spontanosti i sposobnosti improvizacije imali blagotvorno dejstvo u skandinavskim.
TEE je višejezička platforma, ali će, bar u početnoj fazi projekta, primat imati većinski jezik bivše Jugoslavije koji je danas poznat pod četiri različita imena: bosanski, hrvatski, crnogorski i srpski. Taj ’podeljeni jezik’ je još uvek jedna od najsnažnijih metafora post-jugoslovenskih podela – iako su razlike između tih “jezika” minimalne, zvanični mediji u tim zemljama i dalje ih ne tolerišu.
Upravo zato jedno od glavnih nastojanja Trans Europe Expressa biće da kreira “zajednički jezik” prihvatljiv i razumljiv svima u post-jugoslovenskom prostoru; tačnije – svima koji su umorni od nerazumevanja i netrpeljivosti, a prvenstveno mlađim ljudima koji osećaju potrebu, neophodnost i želju da komuniciraju i da prevaziđu mučnu konflktnu prošlost nasleđenu od roditelja.
среда, 1. новембар 2017.
INTERVJU: Dragan Jovanović - Vladari iz senke mogu da vladaju zaglupljen...
Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Dragan Jovanović, legenda
srpskog novinarstva, književnik i živi svedok jednog vremena. Bio je
idejni guru Slobodana Miloševića u jednom trenutku, ali se sa njim
rastao zbog objavljivanja jedne fotografije Mirjane Marković. Kao nekada
brilijantan student filozofije sanjao je univerzitetsku karijeru na
beogradskom Filozofskom fakultetu. Dragan Jovanović danas živi na Suvoj
planini, na svojoj dedovini. U poslednje vreme u grad svrati kad se
uželi kratkog espresa ili da promoviše neki novi roman. Preporučujemo
Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim
temama.
Intervju je snimljen 19.10.2017. godine u našim prostorijama, u
Beogradu.
ПОСЛЕДЊЕ ПЕСМЕ / ЧЕСЛАВ МИЛОШ
субота, 29. јул 2017.
Kabare - Putuj Evropo - Petar Bozovic
субота, 15. април 2017.
субота, 18. март 2017.
Поставио је питање: да ли ће бити слободе да се говори истина, или не? Држава је изабрала лаж. Али Лазар је остао спреман да жртвује све зарад свог права на сопствену истину, на финални рез
петак, 10. март 2017.
субота, 11. фебруар 2017.
Отаџбина будућности / Владимир Јагличић
(Беседа на отварању Дана књиге шумадијских издавача, 7. фебруар 2017. године, Крагујевац)
Наши окупи, па и овај, део су једне традиције, у нашем народу присутне вероватно од његовог постања, само што је он онда, како је рекао један наш песник, „читао ушима“. Кад је тешко, или кад је берићетно, о срећним или тужним приликама, ми се сакупимо око нечега што сматрамо важним. Ја таквим видим и ову окупницу, која је прилика да се зберемо око нечега што није тривијално, пролазно, срамотно и предодређено за пораз, већ нешто што може да нас, за тренутак бар, окрилати, и посвети ономе што је изнад просте биологије, иако је на њу наслоњено, и њој упућено.
Пристао сам на научно објашњење да сам био само најбржи сперматозоид, али не пристајем да ме сведу на њега. Ја сам и нешто друго, у шта треба да се преобразим, као што се преобразио и тај најбржи несрећко који је избегао општи сливник. Тај мој преображај мора да буде и физички и метафизички
Наши окупи, па и овај, део су једне традиције, у нашем народу присутне вероватно од његовог постања, само што је он онда, како је рекао један наш песник, „читао ушима“. Кад је тешко, или кад је берићетно, о срећним или тужним приликама, ми се сакупимо око нечега што сматрамо важним. Ја таквим видим и ову окупницу, која је прилика да се зберемо око нечега што није тривијално, пролазно, срамотно и предодређено за пораз, већ нешто што може да нас, за тренутак бар, окрилати, и посвети ономе што је изнад просте биологије, иако је на њу наслоњено, и њој упућено.
Пристао сам на научно објашњење да сам био само најбржи сперматозоид, али не пристајем да ме сведу на њега. Ја сам и нешто друго, у шта треба да се преобразим, као што се преобразио и тај најбржи несрећко који је избегао општи сливник. Тај мој преображај мора да буде и физички и метафизички
понедељак, 6. фебруар 2017.
"Даље руке од Београдске шуме” или Житељи Истанбула и других великих градова у свету сада плаћају цену брзог развоја и нагле урбанизације
недеља, 5. фебруар 2017.
ШАЈКАЧА И ЧУТУРИЦА
Горан Чворовић | 05. фебруар 2017. 22:02 | Бивши француски мајор и војни обавештајац Пјер-Анри Бинел за "Новости" о превирањима на Балкану, Србији и Француској, САД и Русији, судбини Европе, терористичким претњама...