Nevjerovatna inteligencija zeca - teško je i zamisliti da je ovo doista ...

Торпа стенхус - замак у општини Транемо у Вастерготланду, и околина (Краљевина Шведска)

Замак се налази западно од језера Асунден, око 2,5 км источно од Бораса.

То је, заједно са Глиммингехусом у Сканеју, једна од најбоље очуваних средњовековних грађевина Шведске. Торпа је замак из 14. века, који је био седиште породице Стенбок.

Прва камена кућа изграђена је око 1470. Арвид Кнутссон, Арктички савет за одбрану против Данаца. Око 1550. додато је степениште, а неке поправке и доградња су се десиле око 1500- те и 1600-те године. Риддарсален има добро очуван ренесансни ентеријер, а дворска капела,   je у барокном стилу (крајем 1600-их). У Торпи Густав Васа довео је трећу жену, Катарину Стенбок. Торпа је постала најзначајнији део наслеђа штајерске породице, никад није продавана, већ је наслеђивана по мушкој или женској линији (од 1400. године).

Замак је прошао кроз велико реновирање ентеријера у последњих неколико година. Тренутни власник је вратио оригинални распоред просторија.... 

 

..

..

Дугогодишњи дворац послужио је као складиште за жито, због чега је већина унутрашњих зидова ражрушена. Употреба као житног складишта је главни разлог зашто је замак толико добро очуван, иако је већ дуго био неусељен...Као и многе друге замкове, и овај прате легенде о духовима везаним за њега. У замку постоји и музеј, и водич (током маја - августа).
..

..

..

 

..

..

Овим путем, у близини замка, може се кренути аутом, кроз типични шведски предео, густе шуме са камењем обраслим маховином, и стаблима која су ко зна још када напунили сто или двеста лета. Пријатељ ме води да ми покаже овај јединствени појас камених кућа крај језера, и низ приватних имања... новембар је, сунчано је, али нема туриста, мало света срећемо успут... пут је узан, асвалтиран, као да је завршен јуче...

..

Још бољим путевима, мрежама путева*, ишпартана је данашња Шведска, која је у много чему пример, осим у једној појединости која ме изненађује: овде је међу првима прихваћено чиповање људи. Затим - постоје велика села, на пример Dennike, или  већа насељена места, у којима нема ни пекара, ни дућана. Тако на пример ни у Hilared-у нема продавница каквих има скоро у сваком селу у Србији!!Док се ја ишчуђавам томе, моји пријатељи ме подсећају како сам се дивио пре недколико дана изванредно снабдевеним великим робним кућама у Борасу или другим шведским градовима. Шта са старим људима, пензионерима, који не возе ауто а живе по шумама и далеко од градова са робним кућама? Није ни у Шведској све баш онако како се мени учинило на први поглед или првих дана.

   Пред робним кућама има и просјака - Румуни....

.. 

Али, мој домаћин који обожава ове делове Шведске вози кроз зачаране пределе, где на појединим местима леже као какви џинови прастара оборена дебла и каменови блокови као на каквом гробљу ишчезлих цивилизација... толико има камења, Боже драги, али већина Швеђана куће гради претежно од дрвета, иако има толико шума које вероватно не би могла (барем у овом јужном делу Шведске!) да посече следећих десетак деценија!!! - Као да погађа моје мисли, барем донекле, мој домаћин покушава да буде трезвен, критичнији... И опомиње ме да ми није показао ни стоти, ни хиљадити део шведских лепота... да се превише не одушевљавам... да гледам и упијам и пустим да се слике таложе у мени...

    После десетак минута умерене вожње долазимо на то место, где сељаци имају своја приватна имања, поседе, где је лети веома лепо...

Ево, то је један од сеоских подрума на самој обали језера, укопан у земљи на погодном месту и зидан каменом. Где се чува зимница, крмпир првенствено, али и друге намирнице.

Зашто таквих подрума нема по Србији? Зашто ми не зидамо такве подруме? Зато што су наше, балканске зиме умереније? Зато што немамо камена колико Швеђани?

 

Ево ме не једном од пристаништа за чамце, где је Швеђанин на једноставан начин уклопио традиционално и модерно.

Ту има чамаца, са веслима, у које можеш сести и завеслати, али обавеза је и да вратиш исти чамац на исто место са кога си почео да га користиш. То не кошта ништа. То се не наплаћује....

Али, новембар је, ми нисмо дошли да весламо јер је хладно, само два степена изнад нуле. Микрежемо пешке обалом у супротном правцу из кога смо дошли, да видимо део обале, приватна имања, дрвеће, камене ограде. Швеђанин каменим оградама ограђује имање, или ограде око цркве, а куће прави од дрвета, како рекох. Типске и типичне... 

..

 

Камени сто, успут. Камен и дрво.

 

Ово су први тзв. пољски путеви обалом језера крај сеоских имања. Нисам одолео а да се не попнем на ову громаду коју је Бог одозго бацио на ову прелепу земљу у неким часовима веселости!

Ево још једног заљубљеника у ову природу Северњака...

Да ли смо на правом путу? Процените и сами...

Ево стабала големих, која су на нас чекала стотинама година!

... 

На овим пашњацима за коње крај језера нема чувара, јер је посед ограђен. Електрични чувар је довољан. На фотографији се види, (ако је увећате) да има поред старих стабала храстова и камења, не само око ограда. Али и кућица за птице, и воде за коње ...

...

 

Гледам и гледам. Слушам и слушам, препознајем гласове сеница, препознајем таласање језера. Некако много више вода у језеру има ове године, него прошле, вели пријатељ и прича ми о једној викендици на острву језерском, где је некад сањао да живи, док једног пролећа баш на том острву није открио десетак скотурених змија, и побегао главом без обзира...

Да, има и змија. Видели смо видна упозорења да се чувамо крпеља на обали језера...

У повратку, видели смо на хиљаде оборених стабала, у једном делу, на самом изласку из те области коју туристима рекламирају као "камене куће". Да ли су то приватне или државне шуме? Шта све један шведски шумар треба да зна? Видели смо опет камене подруме за кромпир. Пријатељ ми вели да тих камених скривница има и дубоко по шумама. Сељак је у њима скривао део свога блага, које су му порезници, феудалци отимали. По шведским шумама се може наићи и на воденичне каменове, који су некада млели и ту заостали, надживели све; где су сељаци кришом млели брашно... у своје време... Народ се свуда бранио од превеликих дажбина и дација... Шведски сељак није у томе неки изузетак у односу на друге у свету...

Овај запис нема краја, али ја се овде морам зауставити, због  времена које се квари и магле, која нас опомиње да се смркава много брже него на Балкану...

                          8. новембар 2007.

...

...

...

__________________

   * (одломак из једног новинског чланка о шведским путевима, изабран насумце:) 

…...Na auto-put izlazimo tek oko podne. Nema gužve. Čim se prođe Sodetelje  i izađe iz gradske zone spušta se tonus. U Švedskoj još nikad nisam doživeo gužvu na putu. Pustinju jesam. Prošli put, kada smo na Midsamer (što je uz Božić najvažniji praznik u Švedskoj) vozili od aerodroma Arlanda do Šetorpa (gradića na putu do Geteborga), bilo je kao u filmu Čovek Omega – jedini na auto-putu, kao posle biološke katastrofe. Nije radila jedna jedina benzinska pumpa, nijedan fast-fud.
Ovaj put je predapokaliptično. Pumpe i fast-fudovi rade. Ipak, dnevnik vožnje je  jednoličan: put ravan i prazan, oko puta šuma, šuma i još šume.

U pravilnim razmacima naiđe parcela gde je šuma proređena ili gde su mladice. To su plantaže drveća. U Švedskoj šuma hrani čoveka, kao oranica (Zuko Džumhur). Usput se prođe kraj nekoliko gradova i gradića Nićeping (Nykoping), Norćeping (Norrkoping)…

Tek kada se putuje u realnom vremenu kolima ili vozom – čovek postane svestan koliko je Švedska dugačka. Geografska karta i globus znaju da zavaraju. Od Pitija, koji pri tom nije na krajnjem severu, do Malmea veća je razdaljina nego od Malmea do Beograda!

Iako je put savršen, ograničenje brzine je 110 km/h. Kroz celu Švedsku. Vozi se i brže od toga, ali ne mnogo. Ako te usnime da voziš 130 km/h izgubio si dozvolu. Zato vožnja protiče manje-više istim tempom, kroz manje-više istovetan krajolik… Suvozač u takvom ambijentu lako zadrema. Ni šoferu nije lako na duge staze. Ana i ja se smenjujemo za volanom. Kafa pomaže.

Radio takođe. Ana pažljivo sluša radio-intervju sa novim liderom socijaldemokrata, pa mi sažima:
Interesantan tip. Levi socijademokrata, blizak  tradicionalnoj socijaldemokratskoj bazi. Ne znam koliko će opčiniti Stokholm. Videćemo… Oni koji ga ne vole, prozivaju ga zbog brkova; brkovi i demokratija, kažu, ne idu zajedno.

Iz linearne autoputne naracije uskačemo u restoran-krajputaš. Nema nikog sem nas. Vreme ručka je prošlo. Umorni bucko s brčićima je jedini domaćin, devojka za sve: konobar, kuvar, perač sudova. - … видети  Trans Europa Express (3): Švedskom, po dužini…

         ____ објављено у  медију који има следећи програмски оквир:

Trans Europe Express (TEE) je zajednički poduhvat medijske kuće Global Reporting iz Stokholma i agencije Kielo iz Beograda, čije je pokretanje podržao Švedski institut kroz projekat ’Kreativna snaga’ (Creative Force). Započet je serijom događaja u Beogradu tokom septembra 2013 (predavanjem u Domu kulture Studentski grad, tribinom u KC Gradu, promocijama u KC Gradu i klubu Žica), a svoj puni oblik će dobiti podizanjem internet sajta Trans Europe Express, čiji je sastavni deo i istoimeni radio podkast.

TEE je zamišljen kao medijska platforma koja povezuje Švedsku/Skandinaviju i post-jugoslovenski prostor kroz kontinuirani dijalog u široko postavljenom evropskom okviru. Saradnici Trans Europe Expressa su na raznim stranama Evrope i sveta, različitog su porekla, višestrukih (“hibridnih”) identiteta; povezuju ih sličan senzibilitet, jezik,  veza sa post-jugoslovenskim prostorom, kao i verovanje u blagotvornost “presađivanja” pozitivnih vrednosti iz jedne sredine u drugu; u ovom slučaju to je, pored ostalog, verovanje da bi ”švedsko-skandinavske” vrednosti poput jednakosti, otvorenosti, demokratičnosti, poštovanja pojedinca, slobode izražavanja, jednakosti polova dobro došle post-yu društvima, kao što bi malo balkanske nephosrednosti, spontanosti i sposobnosti improvizacije imali blagotvorno dejstvo u  skandinavskim.
TEE je višejezička platforma, ali će, bar u početnoj fazi projekta, primat imati većinski jezik bivše Jugoslavije koji je danas poznat pod četiri različita imena: bosanski, hrvatski, crnogorski i srpski. Taj ’podeljeni jezik’ je još uvek jedna od najsnažnijih metafora post-jugoslovenskih podela – iako su razlike između tih “jezika” minimalne, zvanični mediji u tim zemljama i dalje ih ne tolerišu.
Upravo zato jedno od glavnih nastojanja Trans Europe Expressa biće da kreira “zajednički jezik” prihvatljiv i razumljiv svima u post-jugoslovenskom prostoru; tačnije – svima koji su umorni od nerazumevanja i netrpeljivosti, a prvenstveno mlađim ljudima koji osećaju potrebu, neophodnost i želju da komuniciraju i da prevaziđu mučnu konflktnu prošlost nasleđenu od roditelja.

        ========================================

Post Scriptum

Од данас је, још седам блогова Сазвежђа З, затворено, тј. постало је приватно. Реч је о следећим локацијама:"ЗАВЕТИНЕ коментари", "У том правцу", "Јавност", "Књижевни гласник", "Писма Заветинама", "Метла", и "СИР (Скоро имагинарна реда редакција)

INTERVJU: Dragan Jovanović - Vladari iz senke mogu da vladaju zaglupljen...

  Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Dragan Jovanović, legenda
srpskog novinarstva, književnik i živi svedok jednog vremena. Bio je
idejni guru Slobodana Miloševića u jednom trenutku, ali se sa njim
rastao zbog objavljivanja jedne fotografije Mirjane Marković. Kao nekada
brilijantan student filozofije sanjao je univerzitetsku karijeru na
beogradskom Filozofskom fakultetu. Dragan Jovanović danas živi na Suvoj
planini, na svojoj dedovini. U poslednje vreme u grad svrati kad se
uželi kratkog espresa ili da promoviše neki novi roman. Preporučujemo
Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim
temama.

Intervju je snimljen 19.10.2017. godine u našim prostorijama, u
Beogradu.

ПОСЛЕДЊЕ ПЕСМЕ / ЧЕСЛАВ МИЛОШ

ЧЕСЛАВ МИЛОШ

ПОСЛЕДЊЕ ПЕСМЕ

Последње песме (Czesław Miłosz, Wiersze ostatnie, Wydawnictwo Znak, Kraków 2006), објављене су две године после смрти Чеслава Милоша и садрже песничка дела написана у последњем периоду његовог живота, после објављивања збирке Други простор.

У многим књигама, објављиваним крајем дугог и необично стваралачког песниковог живота појављивале су се песме које су имале карактер опраштања. Тако је било у збирци Други простор

(2002) и То (2000), али и многим другим. Читалац песама таквих, као Смисао, Тако би требало да буде на небу, После осамдесете,Молитва, Па да, треба умирати могао је да стекне утисак да му

се Аутор обраћа некако с другог света, да повремено разговара са онима који се налазе на другој страни, али и све чешће – са самим

Богом.

Песме које представљамо су заиста последње песме Чеслава Милоша. Настале су током последње две године песниковог живота, неке од њих, дословно послењих месеци и недеља. Последња од свих је песма Доброта

На неки начин она сугерише да је у људском животу од свега ипак важнија од славе, богатства, знања... – доброта.

И мада – како каже приређивач ове књиге – Аутор није сâм компоновао књигу, сам је направио избор песама и одлучио да збирка не буде објављена за његова живота, а чак ни одмах после његове смрти, како догађај не би одвлачио пажњу од онога што је заиста желео да каже.

Милош није дао наслов књизи, нити утврдио редослед песама. Препустио је то Редакцијском комитету издавачке куће „Знак”,која објављује целокупна Милошева дела.

Посебно значајну улогу у томе имала је Милошева секретарица, садашња директорка Института Милош, Агњешка Косињска,без које књига не би ни настала. Она је последњих година помагала

песнику у раду на новим делима, записивала их и водила рачуна о томе да буду завршена.

„Ова књига је изузетно дело – каже главни уредник Јежи Илг – и зато што представља запис ума, неуморног у трагањима

и храброг духа у драматичној борби са слабошћу тела, губљењем вида, притисцима депресије, личним трагедијама, све ближим мраком, коначном тишином и усамљеношћу. Она потврђује – како је признавао у Орфеју и Еуридики – да је ’своје речи писао против смрти / И ни једном својом римом није славио ништавило’ ”. Љ Росић

***

Долазим из другог раздобља тог у коме сам живео

На почетку протеклог столећа далеко од градова

Кућа се налазила у равници звала се

Поткоможинек или кратко мајур

Дрвена двоспратна

Ми смо становали горе они доле

По једна соба за сваку од четири породице

Изговарам та презимена с чуђењем:

Томашунас, Сагатис, Осипович, и економ Вацконис,

Мада мали, осећао сам ипак стид

што сам господичић

25. септемба 2003

= извор ЛЕТОПИС МС, Новембар 2011 Књ. 488, св. 5 , стр. 764, 

Kabare - Putuj Evropo - Petar Bozovic

Објављено је 08.09.2008.

Kabare "Putuj Evropo" nastao je 1999. godine pukom slučajnošću. Trojica glumaca (Nebojša Ljubišić, Nenad Ćirić, Goran Sultanović) u pokušaju da ostanu normalni, u danima dok su "pokloni milosrdnog anđela" padali na Beograd i Srbiju, prave neke večeri u prostoru "Moderne garaže", pre svega zbog sebe i za uži krug prijatelja. Te priče su se dopale beograđanima i tako je to krenulo. Ovo je video zapis poslednjeg koncerta originalne postavke kabarea, 250-i svečani koncert u Ateljeu 212. Ne postoje dva ista koncerta, dve iste priče. autor: Goran Sultanović specijalni gosti: Matija Bećković, Mira Banjac, Petar Božović

МОНОДРАМА: ТАКО ЈЕ ГОВОРИО НИКОЛАЈ (Петар Божовић)

Џон Боснић ''СРБИЈУ СРБИМА'' (11.07.7526.)

SRBI NA NOGAMA: SRBIJA SE SPREMA DA PRIZNA KOSOVO?!

ДЕЈАН ЛУЧИЋ РАЗОТКРИВА ТАЈНЕ СРПСКОГ НАРОДА И СРПСКЕ ДРЖАВЕ

ILI ON ILI MI! Studenti IDU do KRAJA! Evo šta čeka Bg POSLE Uskrsa! POBE...

Поставио је питање: да ли ће бити слободе да се говори истина, или не? Држава је изабрала лаж. Али Лазар је остао спреман да жртвује све зарад свог права на сопствену истину, на финални рез

Како је “Пластични Исус” поткачио Тита  Марина Мирковић | 18. март 2017. 15:33 | Одлазак режисера Лазара Стојановића (1944-2017) поново је у фокус јавности ставио феномен његовог забрањеног филма. Шијан: Био је то први дугометражни играни филм снимљен на Академији

АНТОЛОГИЈА Том Готовац, као од мајке рођен, трчи улицама Београда

СРОДНЕ ВЕСТИ

• Колеге и пријатељи одали почаст редитељу Лазару Стојановићу

ФИЛМ о коме се причало као о мало ком другом, а који је до данас погледало мање људи него већину других домаћих остварења (не само) тог доба - “Пластични Исус” (1971/1991) Лазара Стојановића (1944-2017), ипак је стално некако остајао по страни. Јер колико год да се о њему говорило, и кад је филм забрањен а аутор ухапшен, и када је после двадесетак година јавно приказан - оба пута углавном и није било речи о филму самом, него о политици, и обавезно о затвору у ком је редитељ провео три године. Та робија због филма, на коју је послат право из војске, из пожаревачке касарне у којој је само неколико месеци раније “краљевски примљен”, обележила је живот Стојановића и брутално сасекла његову каријеру на зачетку, а третман “Пластичног Исуса” неповратно је преусмерио токове југословенске кинематографије

Ogromna Čudovišta Otkrivena U Moru

Отаџбина будућности / Владимир Јагличић

Отаџбина 
будућности  

(Беседа на отварању Дана књиге шумадијских издавача, 7. фебруар 2017. године, Крагујевац)

Наши окупи, па и овај, део су једне традиције, у нашем народу присутне вероватно од његовог постања, само што је он онда, како је рекао један наш песник, „читао ушима“. Кад је тешко, или кад је берићетно, о срећним или тужним приликама, ми се сакупимо око нечега што сматрамо важним. Ја таквим видим и ову окупницу, која је прилика да се зберемо око нечега што није тривијално, пролазно, срамотно и предодређено за пораз, већ нешто што може да нас, за тренутак бар, окрилати, и посвети ономе што је изнад просте биологије, иако је на њу наслоњено, и њој упућено.


Пристао сам на научно објашњење да сам био само најбржи сперматозоид, али не пристајем да ме сведу на њега. Ја сам и нешто друго, у шта треба да се преобразим, као што се преобразио и тај најбржи несрећко који је избегао општи сливник. Тај мој преображај мора да буде и физички и метафизички

"Даље руке од Београдске шуме” или Житељи Истанбула и других великих градова у свету сада плаћају цену брзог развоја и нагле урбанизације

"Даље руке од Београдске шуме”– том поруком еколошке групе у Истанбулу покушавају да одбране чувену оазу зеленила у европском делу мегалополиса на обалама Босфора.

Група грађана окупљена око Платформе за заштиту северне шуме на протестном скупу затражила је ове недеље објашњење од управе града да ли је трамвајска линија морала да прође баш кроз Београдску шуму од Златног рога до Кемербургаза. „То је велики грех, тај пројекат мора бити обустављен”, каже представница платформе Елиф Коклу. У граду избегавају јавно да одговоре на ово питање, али су већ почели да обележавају и да секу стабла која су подизана и негована деценијама, вековима.

Београдска шума (или, како кажу Турци, „Белград ормани”) већ у време Османског царства била је највеће извориште воде за пиће за становнике града на Босфору и у околини. Име је добила по Србима који су у Истанбул стигли после освајачких похода султана Сулејмана Величанственог средином 16. века. Он их је повео са собом да му одржавају и чувају девет извора воде за пиће на периферији  Константинопоља, који су коришћени и у време византијског царства. Према сачуваним записима, они су у Османском царству уживали посебан третман и имали многе привилегије. У шуми која је по њима добила име био је забрањен лов и сеча дрвећа. Онима који би се огрешили о ту наредбу, по кратком поступку летеле су главе. Према хроничарима, Срби су ту остали све до 19. века када су морали да се раселе због појаве куге. Многи су нашли уточиште међу Грцима који су живели у Анадолији.

Житељи Истанбула и других великих градова у свету сада плаћају цену брзог развоја и нагле урбанизације. Еколози су и раније протестовали због изградње мамутских мостова и прилазних саобраћајница око мореуза, новог аеродрома. Сада се на удару нашла и Београдска шума, најлепши и најздравији део велеграда у коме живи више од петнаест милиона становника.

                 = извор: Политика, Аутор: Војислав Лалићпонедељак, 06.02.2017. у 08:05

ШАЈКАЧА И ЧУТУРИЦА

ЕКСКЛУЗИВНО. Француски обавештајац: Сукоб на Балкану је привремено залеђен
Горан Чворовић | 05. фебруар 2017. 22:02 | Бивши француски мајор и војни обавештајац Пјер-Анри Бинел за "Новости" о превирањима на Балкану, Србији и Француској, САД и Русији, судбини Европе, терористичким претњама...

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Невреме на југозападу Француске, 250.000 домова без струје
• 
  Амон против Фијона

• Муке због супруге Пенелоп
• Француски председнички кандидат предложио алтернативу НАТО-у
• Французи идентификовали другог камиказу из покоља 2015.

ПАРИЗ

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА "НОВОСТИ"

НАПЕТОСТИ на Балкану поново расту. Француски војни обавештајац, мајор Пјер-Анри Бинел (65) био је сведок ситуације за коју нико не би желео да се понови, када је својевремено својој српској вези достављао оперативне податке о тада предстојећем бомбардовању. Много година касније, човек који је свој ангажман скупо платио губитком слободе и одликовања, даје за "Новости" своју визију актуелних догађаја код нас и у свету. - Да је Путин 1999. године био на власти, сигурно то не би допустио. Свакако не би дозволио ни то што се десило с Косовом. Косово ће дуго остати проблем који ЕУ није способна да реши. Што се Трампа тиче, још не знамо чему од њега можемо да се надамо.

* Какву судбину Трамп и Путин резервишу Европи и свету?

- Не бих њих двојицу стављао у исту раван. Доналд Трамп не познаје Европу, нити оно што се у њој дешава, и велика је непознаница како ће реаговати. Трамп је бизнисмен који је направио много новца у финансијама и грађевини. Као пословни човек, жели да САД поврате независност и ауторитет у области финансија. Мисли да има власт, пошто је председник САД, и да ће владати како жели.

* Шта може да га у томе спречи?

- У свом политичком тестаменту 33. председник САД Хари Труман је својевремено рекао да, ако постоји жеља да се сачува демократија у САД, треба доста водити рачуна о војноиндустријском лобију. Не знам да ли је Трамп читао Труманов тестамент, који упозорава да се пази на финансијере и произвођаче наоружања који ће, уз помоћ официра, руку подруку, владати Америком. Светска трговинска организација данас диктира законе над нацијама. У прво време, Трамп ће, политиком изолационизма, покушати да ојача Америку изнутра. Пробаће да смањи незапосленост, диктат СТО и да заустави спољне ратове, а самим тим, и војну потрошњу. Али многи политичари су акционари у фарбрикама оружја и имају велики интерес да наставе да воде ратове. Оно што може да поремети његове планове су многобројне међународне финансијске групе које се служе државама.

* Шта би био Трампов прави потез у овом тренутку?

- Имам велику наду да ће престати да финансира НАТО