Терор речи
Република, 21. 01. 1921.
Уколико догађаји налажу,
дужност је не само посланицима Уставотворне Скупштине него и сваком озбиљнијем
политичару наше земље, да што свестраније проуче питање нашег државног уређења,
утолико се све више осећа колики су грех учинили властодршци и према народу и
пред историјом што су влашћу, силом, утицајем, демагогијом и разним другим
средствима, осујећивали проучавање и јавно расправљање најглавнијих питања која
се државног уређења тичу. Поред грубог терора власти они су завели и један,
рекли бисмо, терор речи, поред страха од власти завели су и страх од речи. Иако
су послератни догађаји и код нас, као и у другом свету, сасвим природно и
логично уздрмали многе старе укорењене појмове, нарочито у погледу државног
уређења, и намећали озбиљно и савесно проучавање не само старих но и нових
државотворних идеја, наше су две највеће странке сматрале да ће најбоље учинити
ако онемогуће озбиљну расправу основних државотворних принципа, и ако унесу што
више збрке у основне појмове како би лакше спровеле вољу једне властодржачке
камариле, док би народу биле затворене очи, или прашина у очи бачена, и
неугодни политичари дискредитовани разним клеветничким инсинуацијама, и свуда
унет терор власти и терор речи.
Једна
од речи, са којом је вршен најбруталнији и при том најконфузнији и
најнеправеднији терор за ове две последње године, јесте централизација,
идентификована са јединством државним и народним. Од првих почетака нашег
покрета, и у небројеним чланцима ми смо, слободни од централистичке опсесије,
имали храбрости да заступамо такво уређење наше државе које се, ево, по свему
што се у Конституанти и ван ње догађа, показује као најправилније: најупорније
централисте морају данас увидети да се централизам не да спровести, ако нећемо
да нашу још несређену земљу уведемо у тешке унутрашње кризе, и доведемо је до
хаоса и расула.
Само
оскудица правилне оријентације, и оскудица истинитог демократизма и демократске културе
код наших политичара, могла је и довести дотле да земља, тако рећи у моменту
решавања уставног питања, остане потпуно необавештена о основним принципима
државног уређења. И не само остане необавештена, него буде рђаво обавештена. И
само општа збрка и пометња, која карактерише цео наш политички живот за ове две
последње године, могла је учинити да се одржи терор централистичке маније и
над, иначе, ведрим духовима.
Страх
од расула завео је код нас терор централизма, као што је страх од слободе и
самоопредељења завео код нас власт насиља и терор власти. И док у самој
Француској, последњој тврђави европског централизма (која га је, као што смо
више пута нагласили, наследила од својих покојних монархија и империје и
Париза!), из дана у дан јача покрет за децентрализацијом и за регионализмом, и
док су баш најнапреднији и најпрогресивнији духови Француске на страни
централизације и регионализма - дотле су код нас, по општем парадоксу у коме се
сав наш политички живот креће - баш људи који су се хтели представити као
нанапреднији и најпрогресивнији, постали затуцани браниоци крајњег централизма,
готови да све који друкчије мисле огласе за антидржавне елементе и за
непријатеље народа!
Но
полако се отварају очи и опседнутима и манијом централистичком заслепљеним
државотворцима! Међу млађим елементима саме најцентралистичкије Демократске
странке, све се више истиче утицај истински демократских људи који су свесни да
се демократија може спроводити само кроз децентрализацију, и да се
парламентаризам, иако угрожен општом кризом, може одржати само тако ако се
коригира децентрализацијом, и ако се парламентарно посредно представништво
допуни и прошири непосредним представништвом, непосредним учешћем народа у
државним пословима, које се само кроз широку децентрализацију може спровести.
Крајње
је време да се терор речи и појма централизма сруши, и да се наша јавност
ослободи од страха којим ју је испунила та реч, као што је крајње време да се
наш народ ослободи од терора власти који се једнако врши над њим у име реда.
Јер, да цитирамо речи једнога од истакнутих буржоаских теоретичара политичке и
економске децентрализације, регионализма и синдикализма, Ж. Пол-Бонкура:
"Прави ред, то није ред наметнут силом, него спроведен једнодушном
сагласношћу грађана."
Такав
ред ми хоћемо, и само такав ред, уверени смо, хоће и цео наш народ. Ред основан
на споразуму и сагласности грађана! И државу изграђену на споразуму и
сагласности грађана. Ред и државу из које би била елиминисана и искључена сила
и насиље! Искључено и насиље власти и насиље речи!
_________ извор: Светислав Стефановић СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА ОДАБРАНИ ПОЛИТИЧКИ СПИСИ (1899-1943). - Приредио Предраг
Пузић (Нови Сад: Артпринт, 2006. - 568 стр.; илустр.; 20 цм.; тврд повез) Штмпано уз помоћ сина Г-дина Антона Стефановића, Мр Драгана Васиљевића, Саве Јанковића и Савке Тинтор. - Књига је одштампана у 300 примерака, и како сазнајемо још увек има могућности да се купи примерак по солидној цени од Г- дина Пузића
Нема коментара:
Постави коментар