 |
| Гоцин рам, Македонија, 2010. |
Ларве гусеница увијене у фишек бајатих новина,
учитељ подели ђацима постројеним у учионици.
Из огромне посуде кутлачом за чорбу
сипаше их у фишек као меру.
Ти одвратни сиви црвићи,
шуште у левку хартије.
Кратак курс о узгајању ларви одржао је директор
школе – а потом нас пустише кућама.
У магази – где држасмо со, прекрупу и овас,
обешене џакове, кантар, круњач –
положих ларве гусеница на под,
торбу дудовог лишћа просух близу њих,
а оне утонуше као у какав леш.
Данима потом лутах потесом села
берући зелено дудово лишће.
Ваљало је нахранити гладнице.
Онда је дошао дан, да у тај својеврсни логор
унесем грање и метле, јер, кад се гусенице преједу
оне онда пријањају уз гране лучећи свилу око себе.
За седмицу, бубе окончају задатак.
Ја сам оставио шаку чахура, знатижељан
да видим шта ће се десити.
Чахуре су пробушили бели лептири одлетевши кроз прозор.
Ваљда и људско тело на исти начин напушта душа.
Нема коментара:
Постави коментар