Translate

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

.

.
.

ШИК?ШИК! Чик!

...

Заједљивци би рекли - скупиле се доконе обожаватељке "Секса и града" да убију још једно послеподне. Благонаклони би се запитали има ли бољег начина да се човек оплемени и издигне на трен из кала свакодневице, него да понекад разговара, зашто да не, и о шику?

О шику као модном феномену, стању духа и свести - шику у Србији - разговарале су жене окупљене на другом рођендану магазина "Грација". / Од шика до шиканирања : Колико је далеко од шика до шиканирања, нисмо успели да чујемо на скупу у "Суперспејсу". Готове одговоре ваљда нико није очекивао. Шик је кад сами себи, како се чуло, покушате да одгонетнете шта је шик (?) (…) Реч шик потиче од француског "chic", што је придев који се употребљава у значењу "укусан, леп, пристао, свидљив, допадљив, помодан"; као именица означава леп спољашњи изглед у складу с прописима моде, добар начин живота. Одмах до речи шик налази се и реч "шикана", француски "chicane" - злоба, кињење, злонамерно стварање тешкоћа. Свако претеривање, али и небрига за ситнице и детаље који многима "живот значе" јесте изругивање шику и, на крају, шиканирање. / Извинити се и с осмехом прихватити пораз > И заиста, може ли жена која је увила трепавице и обула штиклице да буде шик, иако се, можда, није умила и опрала зубе? Може ли шик бити мушкарац који се украсио најновијом марком аутомобила, а никад не стаје на пешачком прелазу? / Одговор је јасан – не. А жене окупљене на трибини "Грације" - водитељка Бранка Невистић, главна и одговорна урединца "Грације" Светлана Прерадовић, балерина Аја Јунг, манекенка Анђелија Вујовић и друге - једногласне су у оцени да у Србији, и поред свега, има шика, а шик је извинити се, али и с осмехом прихватити пораз…. - Видети више Шик у Србији. Објављено 9. јуна 2008. / 10:41:00

...

ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

понедељак, 7. март 2011.

Песме - предложене за препев - Александар Лукић, ПРЕКО ГРАНИЦА


Пожаревљани предвођени песником А. Лукићем у Шпанији
Лето 2010.

Две дојке приљубљене на грудима
на лопатицама средњевековног скелета;
за овај живот, за овај рат.

Уобичајено смењују се ноћ и дан.

Гладна уста изгубљених старица
у раму празних излога у улици
одмах испод „Москве“ хотела
на гласу. Шта да кажем о животу?
Нимало узвишен није живот.

Преко граница, поражене душе
умиру. Пате далеко иза фронта.
Сунце и Месец, свезани.

Хоће ли ко поверовати ако кажем:
станујем близу протува. У отаџбини
током рата, у чију реч се сумња.
Муљачу грожђа наликује отаџбина.
Отуда уместо вина цури крв
у посуде земљане, око мене:
„Драга мамице – сликам крв са крвљу“.

Подметни главу под јастук,
кад немаш сна, као што поспане птице
главу гурну под крило,
одреди откуда грувају топови,
јесу ли близу, у шта циљају тешки топови?

Јесу ли то породичне куће, има ли у њима
станара; мајки са уплаканим девојчицама
стиснутим у наручју у куту собе;
или у подруму међу кацама.

У Србији за време рата, као у свим лудницама,
без врата, чекао сам да дођу по моју главу,
гранату набијену осамом
пуњену стиховима – расуту у стиховима.

Нема коментара:

Постави коментар

ЛЕКСИКОН ЕЗ

ЛЕКСИКОН ЕЗ
Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА