Како је “Пластични Исус” поткачио Тита Марина Мирковић | 18. март 2017. 15:33 | Одлазак режисера Лазара Стојановића (1944-2017) поново је у фокус јавности ставио феномен његовог забрањеног филма. Шијан: Био је то први дугометражни играни филм снимљен на Академији
![АНТОЛОГИЈА Том Готовац, као од мајке рођен, трчи улицама Београда](https://lh3.googleusercontent.com/blogger_img_proxy/AEn0k_tGxed3JznsuBRTSDvHobtVsdJ5AqqVJeCpVxG_83FE011Q3nc_Ko6bmO9Tt21ZFcceSFC1BlruhGU9Y2oa4jf1aeOG6joyGRu9H3_IM1jYqNWnzPgwPm66si0vjBIz539btEgI1sZ0RXNbAsNNFaGlO7JoegNawAvJNkHkOaB27JgKoE4C-yrtylGedg=s0-d)
АНТОЛОГИЈА Том Готовац, као од мајке рођен, трчи улицама Београда
ФИЛМ о коме се причало као о мало ком другом, а који је до данас погледало мање људи него већину других домаћих остварења (не само) тог доба - “Пластични Исус” (1971/1991) Лазара Стојановића (1944-2017), ипак је стално некако остајао по страни. Јер колико год да се о њему говорило, и кад је филм забрањен а аутор ухапшен, и када је после двадесетак година јавно приказан - оба пута углавном и није било речи о филму самом, него о политици, и обавезно о затвору у ком је редитељ провео три године. Та робија због филма, на коју је послат право из војске, из пожаревачке касарне у којој је само неколико месеци раније “краљевски примљен”, обележила је живот Стојановића и брутално сасекла његову каријеру на зачетку, а третман “Пластичног Исуса” неповратно је преусмерио токове југословенске кинематографије