 |
| Песник Александар Лукић у Шпанији са играчима из Пожаревца (2010) |
Кад оду песници, и замре особен глас,
душо, а ми жалосни, а ми црни покисли
чворци останемо сами, у шта ћемо се поуздати –
од кога учити, шта научити?
Како без градитеља – обновити свет.
Неће ли предели, постати безвредни?
Јабланови, зелени скакавци, црни попци
и смоква, на шта ће личити без њихових речи,
што држаше страну лепоти.
Кад оду песници питаће ко можда:
Куд нестадоше песници?
Нема коментара:
Постави коментар