Translate

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

.

.
.

ШИК?ШИК! Чик!

...

Заједљивци би рекли - скупиле се доконе обожаватељке "Секса и града" да убију још једно послеподне. Благонаклони би се запитали има ли бољег начина да се човек оплемени и издигне на трен из кала свакодневице, него да понекад разговара, зашто да не, и о шику?

О шику као модном феномену, стању духа и свести - шику у Србији - разговарале су жене окупљене на другом рођендану магазина "Грација". / Од шика до шиканирања : Колико је далеко од шика до шиканирања, нисмо успели да чујемо на скупу у "Суперспејсу". Готове одговоре ваљда нико није очекивао. Шик је кад сами себи, како се чуло, покушате да одгонетнете шта је шик (?) (…) Реч шик потиче од француског "chic", што је придев који се употребљава у значењу "укусан, леп, пристао, свидљив, допадљив, помодан"; као именица означава леп спољашњи изглед у складу с прописима моде, добар начин живота. Одмах до речи шик налази се и реч "шикана", француски "chicane" - злоба, кињење, злонамерно стварање тешкоћа. Свако претеривање, али и небрига за ситнице и детаље који многима "живот значе" јесте изругивање шику и, на крају, шиканирање. / Извинити се и с осмехом прихватити пораз > И заиста, може ли жена која је увила трепавице и обула штиклице да буде шик, иако се, можда, није умила и опрала зубе? Може ли шик бити мушкарац који се украсио најновијом марком аутомобила, а никад не стаје на пешачком прелазу? / Одговор је јасан – не. А жене окупљене на трибини "Грације" - водитељка Бранка Невистић, главна и одговорна урединца "Грације" Светлана Прерадовић, балерина Аја Јунг, манекенка Анђелија Вујовић и друге - једногласне су у оцени да у Србији, и поред свега, има шика, а шик је извинити се, али и с осмехом прихватити пораз…. - Видети више Шик у Србији. Објављено 9. јуна 2008. / 10:41:00

...

ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

четвртак, 28. мај 2015.

Зидање Скадра / Светислав Стефановић

Зидање Скадра


Данашњи друштвени поредак је гори
Но зидање старог Скадра на Бојани,
Што год радни народ преко дана створи
То за ноћ поједу лењи готовани.


По блатњавој њиви од зоре до ноћи
Неуморни ратар црно тле преврће,
А брига га слама да л' ће жеттвом моћи
Из толиког труда бар крух да извуче.


Целог дана брекћу чађаве машине
И прљави људи око њих се зноје;
На зидара вредног кроз облак прашине
Усијано сунце баца зраке своје.


А кад пред ноћ радник изнемог'о падне
На постељу тврду, да се сном одмори,
Из јазбина својих грабљивице гладне
Измиле да здеру оно што он створи.


И настану тада оргије по ноћи,
До петлова првих претходника дана,
Кад сви ноћни ловци, оставши без моћи,
Бегају у тмину свог прљавог стана.[1]




[1] Republika, VII/59, 26. 07. 1923., 1; "Protiv tiranije"..., 73-74.

Стара прича


Једно лепо вече
Свети Петар рече
Ђаволу рогату:
"Како си ђаво,
Да ми кажеш право
К'о рођеном брату:



Кад анђео одшета
До онога света
Да душу донесе,
Чијих душа волиш
И Господа молиш
Отуд да понесе?"



- Краљевских и царских,
И других владарских,
Да ти кажем право,
Јер већ знам да свако
Од њих је за пак'о",
Одговори ђаво.[1]



[1] Republika, VII/62, 05. 08. 1923., 1.

Незнање



Узрок свију зала и све људске беде,
Свих злочина и свих срамних понижења,
Од којих се стиде многа покољења,
Зове се незнање; Оно с мраком греде,


Ал' не с чистим мраком оних бурних ноћи,
Из облака црних, кад сва тама пада,
Већ с плесњивом тмином из јазбине гадне,
Где на трулеж стаје нога где год крочи.


Само због незнања слепом пуку гове
Ова глупост што се "милост божја" зове,
И што лаж најцрњом истином назива;


Оно љубав праву у мржњу претвара,
Све што год не гмиже у блато обара
И разум човечји глупошћу окива.[1]


[1] Republika, VII/67, 23. 08. 1923., 1.

        = извор: Светислав Стефановић
БУНТОВНЕ ПЕСМЕ
Приредио
Предраг Пузић
АРТАС, Нови Сад, 2005.
Штампање књиге омогућено је средствима из фонда Антона Стефановића

ЛЕКСИКОН ЕЗ

ЛЕКСИКОН ЕЗ
Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА