Зидање Скадра / Светислав Стефановић

Зидање Скадра

Данашњи друштвени поредак је гори

Но зидање старог Скадра на Бојани,

Што год радни народ преко дана створи

То за ноћ поједу лењи готовани.

По блатњавој њиви од зоре до ноћи

Неуморни ратар црно тле преврће,

А брига га слама да л' ће жеттвом моћи

Из толиког труда бар крух да извуче.

Целог дана брекћу чађаве машине

И прљави људи око њих се зноје;

На зидара вредног кроз облак прашине

Усијано сунце баца зраке своје.

А кад пред ноћ радник изнемог'о падне

На постељу тврду, да се сном одмори,

Из јазбина својих грабљивице гладне

Измиле да здеру оно што он створи.

И настану тада оргије по ноћи,

До петлова првих претходника дана,

Кад сви ноћни ловци, оставши без моћи,

Бегају у тмину свог прљавог стана.[1]

---

[1] Republika, VII/59, 26. 07. 1923., 1; "Protiv tiranije"..., 73-74.

Стара прича

Једно лепо вече

Свети Петар рече

Ђаволу рогату:

"Како си ђаво,

Да ми кажеш право

К'о рођеном брату:

Кад анђео одшета

До онога света

Да душу донесе,

Чијих душа волиш

И Господа молиш

Отуд да понесе?"

- Краљевских и царских,

И других владарских,

Да ти кажем право,

Јер већ знам да свако

Од њих је за пак'о",

Одговори ђаво.[1]

---

[1] Republika, VII/62, 05. 08. 1923., 1.

Незнање

Узрок свију зала и све људске беде,

Свих злочина и свих срамних понижења,

Од којих се стиде многа покољења,

Зове се незнање; Оно с мраком греде,

Ал' не с чистим мраком оних бурних ноћи,

Из облака црних, кад сва тама пада,

Већ с плесњивом тмином из јазбине гадне,

Где на трулеж стаје нога где год крочи.

Само због незнања слепом пуку гове

Ова глупост што се "милост божја" зове,

И што лаж најцрњом истином назива;

Оно љубав праву у мржњу претвара,

Све што год не гмиже у блато обара

И разум човечји глупошћу окива.[1]

---

[1] Republika, VII/67, 23. 08. 1923., 1.

        = извор: Светислав Стефановић

БУНТОВНЕ ПЕСМЕ

Приредио

Предраг Пузић

АРТАС, Нови Сад, 2005.

Штампање књиге омогућено је средствима из фонда Антона Стефановића