(Беседа на отварању Дана књиге шумадијских издавача, 7. фебруар 2017. године, Крагујевац)
Наши окупи, па и овај, део су једне традиције, у нашем народу присутне вероватно од његовог постања, само што је он онда, како је рекао један наш песник, „читао ушима“. Кад је тешко, или кад је берићетно, о срећним или тужним приликама, ми се сакупимо око нечега што сматрамо важним. Ја таквим видим и ову окупницу, која је прилика да се зберемо око нечега што није тривијално, пролазно, срамотно и предодређено за пораз, већ нешто што може да нас, за тренутак бар, окрилати, и посвети ономе што је изнад просте биологије, иако је на њу наслоњено, и њој упућено.
Пристао сам на научно објашњење да сам био само најбржи сперматозоид, али не пристајем да ме сведу на њега. Ја сам и нешто друго, у шта треба да се преобразим, као што се преобразио и тај најбржи несрећко који је избегао општи сливник. Тај мој преображај мора да буде и физички и метафизички
Наши окупи, па и овај, део су једне традиције, у нашем народу присутне вероватно од његовог постања, само што је он онда, како је рекао један наш песник, „читао ушима“. Кад је тешко, или кад је берићетно, о срећним или тужним приликама, ми се сакупимо око нечега што сматрамо важним. Ја таквим видим и ову окупницу, која је прилика да се зберемо око нечега што није тривијално, пролазно, срамотно и предодређено за пораз, већ нешто што може да нас, за тренутак бар, окрилати, и посвети ономе што је изнад просте биологије, иако је на њу наслоњено, и њој упућено.
Пристао сам на научно објашњење да сам био само најбржи сперматозоид, али не пристајем да ме сведу на њега. Ја сам и нешто друго, у шта треба да се преобразим, као што се преобразио и тај најбржи несрећко који је избегао општи сливник. Тај мој преображај мора да буде и физички и метафизички