Отаџбина будућности / Владимир Јагличић

Отаџбина 
будућности  

(Беседа на отварању Дана књиге шумадијских издавача, 7. фебруар 2017. године, Крагујевац)

Наши окупи, па и овај, део су једне традиције, у нашем народу присутне вероватно од његовог постања, само што је он онда, како је рекао један наш песник, „читао ушима“. Кад је тешко, или кад је берићетно, о срећним или тужним приликама, ми се сакупимо око нечега што сматрамо важним. Ја таквим видим и ову окупницу, која је прилика да се зберемо око нечега што није тривијално, пролазно, срамотно и предодређено за пораз, већ нешто што може да нас, за тренутак бар, окрилати, и посвети ономе што је изнад просте биологије, иако је на њу наслоњено, и њој упућено.


Пристао сам на научно објашњење да сам био само најбржи сперматозоид, али не пристајем да ме сведу на њега. Ја сам и нешто друго, у шта треба да се преобразим, као што се преобразио и тај најбржи несрећко који је избегао општи сливник. Тај мој преображај мора да буде и физички и метафизички

"Даље руке од Београдске шуме” или Житељи Истанбула и других великих градова у свету сада плаћају цену брзог развоја и нагле урбанизације

"Даље руке од Београдске шуме”– том поруком еколошке групе у Истанбулу покушавају да одбране чувену оазу зеленила у европском делу мегалополиса на обалама Босфора.

Група грађана окупљена око Платформе за заштиту северне шуме на протестном скупу затражила је ове недеље објашњење од управе града да ли је трамвајска линија морала да прође баш кроз Београдску шуму од Златног рога до Кемербургаза. „То је велики грех, тај пројекат мора бити обустављен”, каже представница платформе Елиф Коклу. У граду избегавају јавно да одговоре на ово питање, али су већ почели да обележавају и да секу стабла која су подизана и негована деценијама, вековима.

Београдска шума (или, како кажу Турци, „Белград ормани”) већ у време Османског царства била је највеће извориште воде за пиће за становнике града на Босфору и у околини. Име је добила по Србима који су у Истанбул стигли после освајачких похода султана Сулејмана Величанственог средином 16. века. Он их је повео са собом да му одржавају и чувају девет извора воде за пиће на периферији  Константинопоља, који су коришћени и у време византијског царства. Према сачуваним записима, они су у Османском царству уживали посебан третман и имали многе привилегије. У шуми која је по њима добила име био је забрањен лов и сеча дрвећа. Онима који би се огрешили о ту наредбу, по кратком поступку летеле су главе. Према хроничарима, Срби су ту остали све до 19. века када су морали да се раселе због појаве куге. Многи су нашли уточиште међу Грцима који су живели у Анадолији.

Житељи Истанбула и других великих градова у свету сада плаћају цену брзог развоја и нагле урбанизације. Еколози су и раније протестовали због изградње мамутских мостова и прилазних саобраћајница око мореуза, новог аеродрома. Сада се на удару нашла и Београдска шума, најлепши и најздравији део велеграда у коме живи више од петнаест милиона становника.

                 = извор: Политика, Аутор: Војислав Лалићпонедељак, 06.02.2017. у 08:05

ШАЈКАЧА И ЧУТУРИЦА

ЕКСКЛУЗИВНО. Француски обавештајац: Сукоб на Балкану је привремено залеђен
Горан Чворовић | 05. фебруар 2017. 22:02 | Бивши француски мајор и војни обавештајац Пјер-Анри Бинел за "Новости" о превирањима на Балкану, Србији и Француској, САД и Русији, судбини Европе, терористичким претњама...

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Невреме на југозападу Француске, 250.000 домова без струје
• 
  Амон против Фијона

• Муке због супруге Пенелоп
• Француски председнички кандидат предложио алтернативу НАТО-у
• Французи идентификовали другог камиказу из покоља 2015.

ПАРИЗ

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА "НОВОСТИ"

НАПЕТОСТИ на Балкану поново расту. Француски војни обавештајац, мајор Пјер-Анри Бинел (65) био је сведок ситуације за коју нико не би желео да се понови, када је својевремено својој српској вези достављао оперативне податке о тада предстојећем бомбардовању. Много година касније, човек који је свој ангажман скупо платио губитком слободе и одликовања, даје за "Новости" своју визију актуелних догађаја код нас и у свету. - Да је Путин 1999. године био на власти, сигурно то не би допустио. Свакако не би дозволио ни то што се десило с Косовом. Косово ће дуго остати проблем који ЕУ није способна да реши. Што се Трампа тиче, још не знамо чему од њега можемо да се надамо.

* Какву судбину Трамп и Путин резервишу Европи и свету?

- Не бих њих двојицу стављао у исту раван. Доналд Трамп не познаје Европу, нити оно што се у њој дешава, и велика је непознаница како ће реаговати. Трамп је бизнисмен који је направио много новца у финансијама и грађевини. Као пословни човек, жели да САД поврате независност и ауторитет у области финансија. Мисли да има власт, пошто је председник САД, и да ће владати како жели.

* Шта може да га у томе спречи?

- У свом политичком тестаменту 33. председник САД Хари Труман је својевремено рекао да, ако постоји жеља да се сачува демократија у САД, треба доста водити рачуна о војноиндустријском лобију. Не знам да ли је Трамп читао Труманов тестамент, који упозорава да се пази на финансијере и произвођаче наоружања који ће, уз помоћ официра, руку подруку, владати Америком. Светска трговинска организација данас диктира законе над нацијама. У прво време, Трамп ће, политиком изолационизма, покушати да ојача Америку изнутра. Пробаће да смањи незапосленост, диктат СТО и да заустави спољне ратове, а самим тим, и војну потрошњу. Али многи политичари су акционари у фарбрикама оружја и имају велики интерес да наставе да воде ратове. Оно што може да поремети његове планове су многобројне међународне финансијске групе које се служе државама.

* Шта би био Трампов прави потез у овом тренутку?

- Имам велику наду да ће престати да финансира НАТО