Translate

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

.

.
.

недеља, 14. фебруар 2016.

...Непосредно пред бомбардовање Београда, Народна банка Краљевине Југославије је код Федералних резерви у САД имала 41.666 килограма злата

У ДРУГОЈ половини тридесетих година прошлог века кнез Павле је био дубоко свестан европске реалности - да се версајски систем распада и да је Немачка постала полуга која ствара нови поредак. То је значило да у таквој констелацији односа Југославија мора да пронађе своје место.
Увиђајући опасност по земљу и пре почетка Другог светског рата, Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се златне резерве полако склањају из Београда. Први део златних резерви пребачен је у Енглеску, у мају 1939. године. Транспорт је извршен разарачем "Београд".
У Енглеску је стигло 980 сандука у којима се налазило 3.379 златних полуга. Народна банка Краљевине Југославије у Лондону је већ имала 225 златних полуга, па је та резерва увећана на 44.886,61 килограм. Према свим расположивим подацима до којих је дошао историчар Миодраг Јанковић, уочи пуча 27. марта 1941. године Краљевина Југославија је поседовала 84.574 килограма чистог злата.
ПОСЛЕ почетка Другог светског рата, када се очекивао напад на Енглеску, одлучено је да се злато хитно пребаци у САД. У Њујорк је из Енглеске транспортован 33.683,51 килограм злата. У енглеском трезору до краја рата је остало 11.203,10 килограма.
Средином 1940. године организована су још два транспорта: злато је повучено из Швајцарске и преко Атине упућено у Њујорк (344 сандука, односно 14.168,16 килограма чистог злата).
Непосредно пред бомбардовање Београда, Народна банка Краљевине Југославије је код Федералних резерви у САД имала 41.666 килограма злата.
Тих дана, тачније 18. марта 1941. године,

субота, 13. фебруар 2016.

Поштар Раде из села Крчмаре...

ПО киши и снегу, али и кад упече звезда, теренском "нивом" или пешице, поштар Раде Јоковић стиже до најзабаченијих села подно старог града Јелеча. На опустелој планини Рогозни онемоћалим старцима једина је веза са светом, а осим писама и пензија, често им носи лекове и брашно, оверава књижице, плаћа струју...
Рогозна заузима огроман простор између Косова и Рашке области и важи за најзапостављенији део Србије. Због беспућа и сиромаштва, са Рогозне се одселило чак 80 одсто становништва, а у планинској забити остали су махом онемоћали старци о којима најчешће нема ко да брине, често ни да их сахрани. Једини човек који их повремено посећује и колико год му могућности то дозвољавају помаже је Раде, поштар из Лукара, села у подножју планине.
Свакодневно из Лукара преко Беланске Раде креће ка Дедилову, Грубетићу, Отесу, Јелечу, Војковићу,

петак, 12. фебруар 2016.

Циљ Свега/ (Starac Sofronije Saharov)



Објављено је 29.10.2015.
(Старац Софроније) / Ревнитељ Православље.
----------------------------------------­----------------------------------------­---------------------------
Није задатак монаха да трудом својих руку служи свету. То је дело мирјана. Световњак се моли повремено, а монах - стално. Благодарећи монасима са земље не престају да се уздижу молитве Господу. У томе је добробит коју свету доносе монаси, јер свет опстаје због молитве. Када ослаби молитва свет ће пропасти.
Шта може монах да учини својим рукама? Зарадиће за дан нешто новаца. Шта је то пред Богом? Са друге стране, једна мисао угодна Богу, твори чудеса. Ово видимо из Светог Писма.

ЛЕКСИКОН ЕЗ

ЛЕКСИКОН ЕЗ
Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА

ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З