 |
| Песник А. Лукић са пријатељима из Шпаније Лето 2010. |
По пољу пала слана,
сребрњаци народне касе сијају
просути уз пут. Мој поглед је то.
А, ипак у њему није све
другачије искри љубав моја.
Чежња за њом најављује
провалу летњег пљуска по зеленом лугу
али то осећање недостаје у дубини затечене слике.
За брежуљцима, за сеницима
и кукурузиштима
разлаже се моје биће.
Сребрне игле пробадају иза ноћи, нежно.
Беле руже јутарње слане, ах, дирљиве
негдашње маске, подижу ново гнездо
направљено у остацима старог.
Нема коментара:
Постави коментар