НИЈЕ ЛАКО БИТИ СРБИН

МЕША је једном рекао да је "Србин славно бити, али и скупо". Да ли је био у праву?

Гавранови изнад једног шведског језера, узнемирени, у предвечерје (Јуче,8. јануара 2020.) 

 

* Како тумачите чињеницу да се писци читаоцима обраћају као блогери, колумнисти, а о књижевности се говори инцидентно?

- Књижевност престаје да буде ствар јавности: и када је - као у овом разговору - у јавности. Лишена посредничких обавеза, масовности која ју је пратила протеклих векова, она остаје сама страст. Ко је осећа, мора патити, јер то је њено друго име. Потрага за јавношћу, у облицима казивања које помињете, није потрага за књижевношћу, него бег од самоће. Све самљи, човек неуморно говори и пише.

* Да ли је биће уметничког нападнуто онда када се порив за аутентичношћу суспендује политичком коректношћу?

- Човек се препознаје у наизменичној игри страности и аутентичности: биће уметничког се открива у могућим односима између њих. Политичка коректност спутава уметничку аутентичност, јер је циљ да се не побуди аутентичност читаоца. Аутентичан читалац, ношен страшћу, може постати аутентичан у побуни: како то дозволити кад је оглашен крај историје, јер живимо у најсавршенијем од свих светова?

НИЈЕ ЛАКО БИТИ СРБИН

МЕША је једном рекао да је "Србин славно бити, али и скупо". Да ли је био у праву?

- То је написао у писму Миодрагу Максимовићу од 14. марта 1964. године. Објаснивши зашто је одбио понуду да постане хрватски писац и опазивши како је Београд селективно (идеолошки) отворен за писце свих тадашњих југословенских република, Меша Селимовић је писао: "Сва боранија нашла је место у београдским библиотекама... Ми? Боже сачувај, земља би се преврнула кад би се и то чудо десило." Зашто? "Да смо Шиптари, да смо Мађари, да смо Турци, били бисмо по неком кључу узети у обзир. Али - ми смо Срби из Босне." Ипак је потом дошао да у том граду живи.

 извор:ИНТЕРВЈУ Мило Ломпар: Само усамљен човек неуморно говори и пише|Драгана Матовић | 24. фебруар 2019. 10:30 | Коментара: 5

Престижну награду "Меша Селимовић" за књигу године, у организацији "Вечерњих новости", поделили су професор др Мило Ломпар и песник Алек Вукадиновић