Хроника нашег пропадања

Медијски јахачи српске апокалипсе: Хроника нашег пропадања

20. јануара 2020. Став 1 

3.4

(5)

„Србија мета медијске агресије запада…?!. Глупост, још једна теорија завере“. Пред камерама Студија Б право у лице, надмено ми се обраћа заменик министра информисања СФРЈ, Хасан Ченгић. Година 1990.

Драган Милосављевић (пензионисани новинар ТАЊУГ-а)
Хасан је главни гост на округлом столу „улога медија у савременим збивањима у СРЈ и свету“, око кога сам, уз пристанак директора опозиционог ТВ Студија Б, Kојадиновића , а асистенцију глодура Рогановића окупио кључне медијске актере федерације. Директоре и главне уреднике водећих гласила и главне и одговорне уреднике ТВ медија.

Поручује Ченгић свима њима, али и јавности пред тв екранима у име врха већ увелико распадајуће федерације, да „тањуговац нема друга посла него измишља некакав непостојећи антисрпски медијски фронт.“ Он одбацује сваку помисао да је Београд, што као медијатор тврдим „пред незаустављивом агресијом атлантистичких медија , фаланге будућег НАТО интеревенционизма“.
Темишварски Рачак

А савезне власти, које су нешто раније упрегле Тањуг и савезну телевизију РТБ као ексклузивне „сведоке“ за спин извештавање из Букурешта и Темишвара о некаквим хиљадама жртава режима током обарања Чаушеског, разуме се, верују свом функционеру Хасану. Потоњем министру војном Алије и брату Мустафе Ченгића. Највећем трговцу оружјем у грађанском рату у БИХ.
А ја, уредник Фоно Сервиса агенције Тањуг, верујући безрезервно колеги, његовим телефонским извештајима са лица места као непосредном сведоку догађаја, то је иначе библија агенцијског новинарства, возан сам свакодневно до студија у РТБ, стављен сам од дирекције на располагање за потребе ББЦ , ЦНН, ЕУРОЊУЗ.

Обавештавам цео свет паралелно са генералним сервисом агенције уз сведочење РТБ сликом о ексклузиви догађаја у „револуционарној Румунији“ и заслуженој судбини „крвавог кондукатора“ да буде смакнут после фарсе преког суда.

Много касније, прво западни, доста касније и извори Путинове Русије, открили су да су под притиском и Јељцинове Москве и ЦИЕ Вашингтона војска и полиција током демонстрација напустили шефа државе. И да се не зна ни данас званично ко је наредио полицији да пуца у масу. Баш као и паравојска 10. диверзантског одреда у Сребреници...

извор:Србија данас видети више >>>>>>>