Подсетник писца Михаиловића

.......

Које су заједничке одлике тоталитарних система?
Пре свега то је велики притисак на јавност, на новинарство. Новинари су били строго контролисани, тражени су они који ће нападати људе које режим није волео. Годинама моје име није смело да буде поменуто у јавности. Није било ни помена о Голом отоку све до 1969., када је, између осталог, Тито говорио и о мени, и о томе да сам био тамо.
Често сте истицали податак да је на Голом отоку било највише Срба. Због чега је било тако?
То је била државна политика против Срба. Треба да постанемо свесни тога да је Тито изабрао Србе као своје непријатеље. То је био један опасан режим, није било ништа лакше у њему него у другим социјалистичким земљама. Изгледао је само прихватљивије, али за оне који су у њему страдали, то није било оправдано. Јосип Броз био је вешт у томе да своје страшне потезе прикрива и оправдава. Историографија се није довољно бавила проблемима титоизма. На известан начин, тај режим је постојао и после Титове смрти. Био сам праћен све до 1990. године и мислим да су у то време престала таква поступања у тадашњој Југославији. Кад је та држава већ била на умору. Југославија се као једна заједничка земља обрукала у историјском смислу и током њеног трајања српски народ је све време био на удару. Док је Тито био жив и неколико година после његове смрти, као и док је Слободан  Милошевић био на челу Србије. Мислим да се савремена Хрватска храни лажима о Србији из тог југословенског периода, доста су лагали Европу и свет о томе шта су им Срби наводно учинили.
Како сте се осетили кад сте доживели рехабилитацију, када сте видели свој полицијски досије?
Био сам шест месеци болестан после тога. Тај досије имао је око триста страница, када сам га први пут видео, што ни изблиза није било све што су о мени имали. После, када је то прешло у Архив Србије, остало је око двеста страница. Непрекидно су читали и вадили странице и стављали их у нове досијее.
(.....)

Киш и Пекић

Како се сећате пријатељства са Данилом Кишом и Бориславом Пекићем?
Пекић је био мој венчани кум, Киш ми је био близак пријатељ. Чули смо се и док је био у болници у Паризу, тешко болестан. Предлагао је Галимару да штампа „Петријин венац”, али то се није остварило.

О српском књижевном језику

Говорите о изменама у српском књижевном језику. Имате ли подршку за то у САНУ?
Немам нарочиту подршку јер већина академика је мишљења да су српски и хрватски један те исти језик. Сматрао сам да Српска академија треба да престане да ради на великом српско-хрватском речнику, који се и сада тако зове. То је велико оптерећење за САНУ. Одељење језика и књижевности, којем припадам, то није прихватило. Један академик, не одобравајући ситуацију у којој се налазимо, рекао је да ћемо се још један читав век бавити тим речником. (....)

извор: Аутор: Марина Вулићевић четвртак, 09.01.2020. у 10:57, Политика 
ИНТЕРВЈУ: ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ, писац

из коментара на овај чланак: nas gradjaninпре 7 сати

Mnogi i danas brkaju pojmove. U staroj jugoslaviji drustveno uredjenje je bilo socijalisticko, i ono je donelo puno dobrih stvari. A oblik vladavine je bio titoizam koji je nas Srbe mnogo kostao, jer su hrvati i slovenci uz par prodanih srpskih dusa svima krojili kapu. A komunizma nikada nije bilo, to je bio samo pojam, virtualna platforma za politicku manipulaciju.