Политика и слободна мисао...

------

Подсећајући да политичари „који управљају народима” не познају ни поруке врхунског стваралаштва, Андрић, не без резигнације, примећује да то само „потврђује дубоку трагику која се често крије у основи људског делања.”
Андрић ће свету ауторитарне политике супротставити стваралаштво које настаје из сусрета са светом имагинације.
У стваралаштву ћемо наћи, пише Андрић, пуно драгоценог смисла који нам је потребан и тражимо га свуда. Стваралац открива видике „за које и не слутимо да постоје”. За разлику од политичара, „стваралац оперише стварностима истинског живота и он се не труди да људима засени очи, него да их отвори за оно што њему изгледа истинито, лепо и вредно пажње у том нашем животу.“
У слободном стваралаштву огледа се слободан људски дух. Стваралачка мисао руши догму која је душа сваког ауторитарног система. Та мисао је и путоказ у трагању за истином и у њој се она открива и препознаје.

Аутор је редовни професор Факултета политичких наука и Факултета драмских уметности у пензији
Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

      извор: Политика  ,Андрић о политици и слободној мисли

Аутор: Др Бранко Прњат, четвртак, 09.01.2020. у 18:00

Миша Милас пре 2 дана

Хвала аутору за тему. Ми, тзв. обични људи смо револтирани језиком, стилом, а посебно примитивном терминологијом тзв. јавних личности, а посебно неких из политичке и "културне" "елите". Никада нисмо имали образованије људе, али, на жалост, ни више тривијалности у медијима. Велик део политичке "елите" се понаша острашћено као пубертетлије навијачи фудбалских клубова. "Интелектуалци" са речником "кочијаша". Свађалачки улични уместо, академског стила преовлађује у реторици неких јавних личности.

|

Драгољуб Збиљић пре 2 дана

Андрић је свакако књижевник и врхунски људски ум међу Србима. Али, није немогуће да и такав ум понекад не задрема. То сигурно ни Андрић не би оспорио као могућност. Тако је Андрић задремао када се питао "што бисмо рекли ми, данашњи људи, да међу нас искрсне неки нови Вук, онако млад, самоук, борбен и насртљив, да стане да руши и претреса наше основне појмове о „штилу и језику” и да нам отвара неке далеке и опасне видике. Шта бисмо рекли ми и шта бисмо учинили.” Џабе би било без кнеза Михаила.