Торпа стенхус - замак у општини Транемо у Вастерготланду, и околина (Краљевина Шведска)

Замак се налази западно од језера Асунден, око 2,5 км источно од Бораса.

То је, заједно са Глиммингехусом у Сканеју, једна од најбоље очуваних средњовековних грађевина Шведске. Торпа је замак из 14. века, који је био седиште породице Стенбок.

Прва камена кућа изграђена је око 1470. Арвид Кнутссон, Арктички савет за одбрану против Данаца. Око 1550. додато је степениште, а неке поправке и доградња су се десиле око 1500- те и 1600-те године. Риддарсален има добро очуван ренесансни ентеријер, а дворска капела,   je у барокном стилу (крајем 1600-их). У Торпи Густав Васа довео је трећу жену, Катарину Стенбок. Торпа је постала најзначајнији део наслеђа штајерске породице, никад није продавана, већ је наслеђивана по мушкој или женској линији (од 1400. године).

Замак је прошао кроз велико реновирање ентеријера у последњих неколико година. Тренутни власник је вратио оригинални распоред просторија.... 

 

..

..

Дугогодишњи дворац послужио је као складиште за жито, због чега је већина унутрашњих зидова ражрушена. Употреба као житног складишта је главни разлог зашто је замак толико добро очуван, иако је већ дуго био неусељен...Као и многе друге замкове, и овај прате легенде о духовима везаним за њега. У замку постоји и музеј, и водич (током маја - августа).
..

..

..

 

..

..

Овим путем, у близини замка, може се кренути аутом, кроз типични шведски предео, густе шуме са камењем обраслим маховином, и стаблима која су ко зна још када напунили сто или двеста лета. Пријатељ ме води да ми покаже овај јединствени појас камених кућа крај језера, и низ приватних имања... новембар је, сунчано је, али нема туриста, мало света срећемо успут... пут је узан, асвалтиран, као да је завршен јуче...

..

Још бољим путевима, мрежама путева*, ишпартана је данашња Шведска, која је у много чему пример, осим у једној појединости која ме изненађује: овде је међу првима прихваћено чиповање људи. Затим - постоје велика села, на пример Dennike, или  већа насељена места, у којима нема ни пекара, ни дућана. Тако на пример ни у Hilared-у нема продавница каквих има скоро у сваком селу у Србији!!Док се ја ишчуђавам томе, моји пријатељи ме подсећају како сам се дивио пре недколико дана изванредно снабдевеним великим робним кућама у Борасу или другим шведским градовима. Шта са старим људима, пензионерима, који не возе ауто а живе по шумама и далеко од градова са робним кућама? Није ни у Шведској све баш онако како се мени учинило на први поглед или првих дана.

   Пред робним кућама има и просјака - Румуни....

.. 

Али, мој домаћин који обожава ове делове Шведске вози кроз зачаране пределе, где на појединим местима леже као какви џинови прастара оборена дебла и каменови блокови као на каквом гробљу ишчезлих цивилизација... толико има камења, Боже драги, али већина Швеђана куће гради претежно од дрвета, иако има толико шума које вероватно не би могла (барем у овом јужном делу Шведске!) да посече следећих десетак деценија!!! - Као да погађа моје мисли, барем донекле, мој домаћин покушава да буде трезвен, критичнији... И опомиње ме да ми није показао ни стоти, ни хиљадити део шведских лепота... да се превише не одушевљавам... да гледам и упијам и пустим да се слике таложе у мени...

    После десетак минута умерене вожње долазимо на то место, где сељаци имају своја приватна имања, поседе, где је лети веома лепо...

Ево, то је један од сеоских подрума на самој обали језера, укопан у земљи на погодном месту и зидан каменом. Где се чува зимница, крмпир првенствено, али и друге намирнице.

Зашто таквих подрума нема по Србији? Зашто ми не зидамо такве подруме? Зато што су наше, балканске зиме умереније? Зато што немамо камена колико Швеђани?

 

Ево ме не једном од пристаништа за чамце, где је Швеђанин на једноставан начин уклопио традиционално и модерно.

Ту има чамаца, са веслима, у које можеш сести и завеслати, али обавеза је и да вратиш исти чамац на исто место са кога си почео да га користиш. То не кошта ништа. То се не наплаћује....

Али, новембар је, ми нисмо дошли да весламо јер је хладно, само два степена изнад нуле. Микрежемо пешке обалом у супротном правцу из кога смо дошли, да видимо део обале, приватна имања, дрвеће, камене ограде. Швеђанин каменим оградама ограђује имање, или ограде око цркве, а куће прави од дрвета, како рекох. Типске и типичне... 

..

 

Камени сто, успут. Камен и дрво.

 

Ово су први тзв. пољски путеви обалом језера крај сеоских имања. Нисам одолео а да се не попнем на ову громаду коју је Бог одозго бацио на ову прелепу земљу у неким часовима веселости!

Ево још једног заљубљеника у ову природу Северњака...

Да ли смо на правом путу? Процените и сами...

Ево стабала големих, која су на нас чекала стотинама година!

... 

На овим пашњацима за коње крај језера нема чувара, јер је посед ограђен. Електрични чувар је довољан. На фотографији се види, (ако је увећате) да има поред старих стабала храстова и камења, не само око ограда. Али и кућица за птице, и воде за коње ...

...

 

Гледам и гледам. Слушам и слушам, препознајем гласове сеница, препознајем таласање језера. Некако много више вода у језеру има ове године, него прошле, вели пријатељ и прича ми о једној викендици на острву језерском, где је некад сањао да живи, док једног пролећа баш на том острву није открио десетак скотурених змија, и побегао главом без обзира...

Да, има и змија. Видели смо видна упозорења да се чувамо крпеља на обали језера...

У повратку, видели смо на хиљаде оборених стабала, у једном делу, на самом изласку из те области коју туристима рекламирају као "камене куће". Да ли су то приватне или државне шуме? Шта све један шведски шумар треба да зна? Видели смо опет камене подруме за кромпир. Пријатељ ми вели да тих камених скривница има и дубоко по шумама. Сељак је у њима скривао део свога блага, које су му порезници, феудалци отимали. По шведским шумама се може наићи и на воденичне каменове, који су некада млели и ту заостали, надживели све; где су сељаци кришом млели брашно... у своје време... Народ се свуда бранио од превеликих дажбина и дација... Шведски сељак није у томе неки изузетак у односу на друге у свету...

Овај запис нема краја, али ја се овде морам зауставити, због  времена које се квари и магле, која нас опомиње да се смркава много брже него на Балкану...

                          8. новембар 2007.

...

...

...

__________________

   * (одломак из једног новинског чланка о шведским путевима, изабран насумце:) 

…...Na auto-put izlazimo tek oko podne. Nema gužve. Čim se prođe Sodetelje  i izađe iz gradske zone spušta se tonus. U Švedskoj još nikad nisam doživeo gužvu na putu. Pustinju jesam. Prošli put, kada smo na Midsamer (što je uz Božić najvažniji praznik u Švedskoj) vozili od aerodroma Arlanda do Šetorpa (gradića na putu do Geteborga), bilo je kao u filmu Čovek Omega – jedini na auto-putu, kao posle biološke katastrofe. Nije radila jedna jedina benzinska pumpa, nijedan fast-fud.
Ovaj put je predapokaliptično. Pumpe i fast-fudovi rade. Ipak, dnevnik vožnje je  jednoličan: put ravan i prazan, oko puta šuma, šuma i još šume.

U pravilnim razmacima naiđe parcela gde je šuma proređena ili gde su mladice. To su plantaže drveća. U Švedskoj šuma hrani čoveka, kao oranica (Zuko Džumhur). Usput se prođe kraj nekoliko gradova i gradića Nićeping (Nykoping), Norćeping (Norrkoping)…

Tek kada se putuje u realnom vremenu kolima ili vozom – čovek postane svestan koliko je Švedska dugačka. Geografska karta i globus znaju da zavaraju. Od Pitija, koji pri tom nije na krajnjem severu, do Malmea veća je razdaljina nego od Malmea do Beograda!

Iako je put savršen, ograničenje brzine je 110 km/h. Kroz celu Švedsku. Vozi se i brže od toga, ali ne mnogo. Ako te usnime da voziš 130 km/h izgubio si dozvolu. Zato vožnja protiče manje-više istim tempom, kroz manje-više istovetan krajolik… Suvozač u takvom ambijentu lako zadrema. Ni šoferu nije lako na duge staze. Ana i ja se smenjujemo za volanom. Kafa pomaže.

Radio takođe. Ana pažljivo sluša radio-intervju sa novim liderom socijaldemokrata, pa mi sažima:
Interesantan tip. Levi socijademokrata, blizak  tradicionalnoj socijaldemokratskoj bazi. Ne znam koliko će opčiniti Stokholm. Videćemo… Oni koji ga ne vole, prozivaju ga zbog brkova; brkovi i demokratija, kažu, ne idu zajedno.

Iz linearne autoputne naracije uskačemo u restoran-krajputaš. Nema nikog sem nas. Vreme ručka je prošlo. Umorni bucko s brčićima je jedini domaćin, devojka za sve: konobar, kuvar, perač sudova. - … видети  Trans Europa Express (3): Švedskom, po dužini…

         ____ објављено у  медију који има следећи програмски оквир:

Trans Europe Express (TEE) je zajednički poduhvat medijske kuće Global Reporting iz Stokholma i agencije Kielo iz Beograda, čije je pokretanje podržao Švedski institut kroz projekat ’Kreativna snaga’ (Creative Force). Započet je serijom događaja u Beogradu tokom septembra 2013 (predavanjem u Domu kulture Studentski grad, tribinom u KC Gradu, promocijama u KC Gradu i klubu Žica), a svoj puni oblik će dobiti podizanjem internet sajta Trans Europe Express, čiji je sastavni deo i istoimeni radio podkast.

TEE je zamišljen kao medijska platforma koja povezuje Švedsku/Skandinaviju i post-jugoslovenski prostor kroz kontinuirani dijalog u široko postavljenom evropskom okviru. Saradnici Trans Europe Expressa su na raznim stranama Evrope i sveta, različitog su porekla, višestrukih (“hibridnih”) identiteta; povezuju ih sličan senzibilitet, jezik,  veza sa post-jugoslovenskim prostorom, kao i verovanje u blagotvornost “presađivanja” pozitivnih vrednosti iz jedne sredine u drugu; u ovom slučaju to je, pored ostalog, verovanje da bi ”švedsko-skandinavske” vrednosti poput jednakosti, otvorenosti, demokratičnosti, poštovanja pojedinca, slobode izražavanja, jednakosti polova dobro došle post-yu društvima, kao što bi malo balkanske nephosrednosti, spontanosti i sposobnosti improvizacije imali blagotvorno dejstvo u  skandinavskim.
TEE je višejezička platforma, ali će, bar u početnoj fazi projekta, primat imati većinski jezik bivše Jugoslavije koji je danas poznat pod četiri različita imena: bosanski, hrvatski, crnogorski i srpski. Taj ’podeljeni jezik’ je još uvek jedna od najsnažnijih metafora post-jugoslovenskih podela – iako su razlike između tih “jezika” minimalne, zvanični mediji u tim zemljama i dalje ih ne tolerišu.
Upravo zato jedno od glavnih nastojanja Trans Europe Expressa biće da kreira “zajednički jezik” prihvatljiv i razumljiv svima u post-jugoslovenskom prostoru; tačnije – svima koji su umorni od nerazumevanja i netrpeljivosti, a prvenstveno mlađim ljudima koji osećaju potrebu, neophodnost i želju da komuniciraju i da prevaziđu mučnu konflktnu prošlost nasleđenu od roditelja.

        ========================================

Post Scriptum

Од данас је, још седам блогова Сазвежђа З, затворено, тј. постало је приватно. Реч је о следећим локацијама:"ЗАВЕТИНЕ коментари", "У том правцу", "Јавност", "Књижевни гласник", "Писма Заветинама", "Метла", и "СИР (Скоро имагинарна реда редакција)