"Даље руке од Београдске шуме”– том поруком еколошке групе у Истанбулу покушавају да одбране чувену оазу зеленила у европском делу мегалополиса на обалама Босфора.
Група грађана окупљена око Платформе за заштиту северне шуме на протестном скупу затражила је ове недеље објашњење од управе града да ли је трамвајска линија морала да прође баш кроз Београдску шуму од Златног рога до Кемербургаза. „То је велики грех, тај пројекат мора бити обустављен”, каже представница платформе Елиф Коклу. У граду избегавају јавно да одговоре на ово питање, али су већ почели да обележавају и да секу стабла која су подизана и негована деценијама, вековима.
Београдска шума (или, како кажу Турци, „Белград ормани”) већ у време Османског царства била је највеће извориште воде за пиће за становнике града на Босфору и у околини. Име је добила по Србима који су у Истанбул стигли после освајачких похода султана Сулејмана Величанственог средином 16. века. Он их је повео са собом да му одржавају и чувају девет извора воде за пиће на периферији Константинопоља, који су коришћени и у време византијског царства. Према сачуваним записима, они су у Османском царству уживали посебан третман и имали многе привилегије. У шуми која је по њима добила име био је забрањен лов и сеча дрвећа. Онима који би се огрешили о ту наредбу, по кратком поступку летеле су главе. Према хроничарима, Срби су ту остали све до 19. века када су морали да се раселе због појаве куге. Многи су нашли уточиште међу Грцима који су живели у Анадолији.
Житељи Истанбула и других великих градова у свету сада плаћају цену брзог развоја и нагле урбанизације. Еколози су и раније протестовали због изградње мамутских мостова и прилазних саобраћајница око мореуза, новог аеродрома. Сада се на удару нашла и Београдска шума, најлепши и најздравији део велеграда у коме живи више од петнаест милиона становника.
Нема коментара:
Постави коментар