Сваког месеца у КЦС плаћа се 50.000 прековремених
сати . а рационалније би било примити 300 сестара и доктора у стални
радни однос – сматра др Миљко Ристић
Клиничким центрима у Београду и Нишу недостају лекари (Фото Д. Јевремовић)
Опет је овог месеца директор Клиничког центра Србије (КЦС), проф.
др Миљко Ристић, морао да се суочи са бројком од близу 50.000
прековремених сати које су у јуну „одрадили“ запослени лекари и
медицинске сестре у овој здравственој установи.
Иако је у новембру прошле године инспекција рада Министарства за рад и социјалну политику поднела прекршајне пријаве против руководства КЦС зато што су запосленом медицинском особљу платили више сати прековременог рада од оног који је законом дозвољен, иако је Државна ревизорска институција, између осталих неправилности, посумњала у тако велики број дежурстава која трају 24 сата, др Миљко Ристић за „Политику“ каже да никакав позив од судије за прекршаје или неког другог, за сада, није добио.
– Вероватно су надлежни видели да не можемо другачије да организујемо посао, а да не трпе оперисани и болесни људи. Направио сам анализу прековремених сати за сваки месец – од јануара до јуна –
и тај број ниједног месеца није био мањи од 50.000. Уместо да плаћамо толике сате, рационалније би било примити 300 сестара и доктора у стални радни однос – сматра др Ристић.
Тако је створена апсурдна ситуација: држава не може да плаћа нова радна места за лекаре, али зато троши буџетски новац за прековремене сате.
Када је пре пола године овај проблем многима засметао, јер и у другим професијама, а посебно код приватника, запослени остају на послу дуже него што им траје радно време, па их нико за то додатно не плаћа, постављено је питање да ли директори, начелници болница и одељења или менаџери у здравству, знају да организују посао? Има ли оних који забушавају, а онда прековременим сатима себи увећавају несумњиво мале плате у здравству?
– У праву сте – има и тога. Све контролишемо, али број прековремених сати и даље је огроман. Шефови свих клиника шаљу ми захтев за плаћањем тих прековремених сати, где се наводи да су због потребе посла доктори и сестре радили прековремено. То се све образлаже именом и презименом пацијента, бројем историје болести и разлозима за прековремени рад. Ако је разлог операција, наводи се, на пример, да је операција почела у 15 и трајала до 18 часова, или се наведе разлог да је пацијенту било лоше, па је сестра остала дуже на послу, за сваки тај прековремени сат постоји објективно оправдање и морам да га прихватам – објашњава др Ристић.
Директор Клиничког центра,такође,примећује да „сигурно не раде сви подједнако вредно“.
– Одмах се уочи ко је у колективу вредан, ко мотивисан... Исто је као и у свакој другој професији. Па, ни у фудбалском тиму не можете од 11 играча очекивати исту мотивисаност, а камоли у једном огромном, радном колективу. Ипак постоји 23 клинике у саставу Клиничког центра Србије – каже др Ристић.
На нашу примедбу да је прошлог месеца у КЦС примљено 20 младих лекара, а пре тога, готово 30 доктора, као и значајан број медицинских сестара и да је логично да је због тога ситуација морала да буде боља, Ристић одговара:
– Стално нам недостаје и лекара и медицинских сестара – и подсећа да се у систематизацији радних места које је „оверио“ Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ наводи да у КЦС-у недостаје 2.970 људи.
Апсурдна ситуација са прековременим часовима не дешава се само у Клиничком центру Србије. Директор Клиничког центра у Нишу, проф. др Зоран Радовановић,такође је свестан да крши многе постојеће законске уредбе. Од тога да се хитно, у лудој трци с временом, за дете које је ујела змија набави без тендера, рецимо, серум против уједа змије до тога да се и даље пишу прековремени сати.
– Пре неколико дана дете је ујела змија и морао сам хитно да организујем набавку серума од Института за серуме и вакцине „Торлак“ у Београду. Потом сам морао да хитно шаљем возило по серум и да га платим... И, како да поштујем слово закона, када у КЦ Ниш пристигне много повређених у саобраћајним несрећама који немају здравствену књижицу. По закону не можемо да их лечимо „фондовским“ новцем, ни лековима које плаћа РФЗО (средства добијена од Републичког фонда за здравствено осигурање опредељена су унапред за осигуранике). Ови пацијенти, практично имају право да буду примљени и збринути тек после 22 сата, али несреће не гледају у часовник – јада се др Радовановић.
Колико је последњи пријем лекара побољшао „крвну слику“ запослених медицинара у Нишу и смањио потребу да директор пише прековремене сате, питамо га.
– Запослили смо недавно осам младих лекара. Чак сам успео да још 15 доктора преведем у наш Клинички центар из других болница у околини Ниша, у договору да директорима тих установа, али је то тек мало поправило ствари. Нама још недостају лекари одређених дефицитарних грана: онколози, радиолози, дечји психијатри, анестезиолози и хирурзи појединих специјалности. И даље као директор морам да потпишем свакога месеца много прековремених сати рада. Доведени смо у позицију да буквално морамо да кршимо постојеће законе, ако желимо да одржимо процес рада и не угрожавамо пацијенте. Нико, рецимо, не може да напусти операциону салу, јер му је истекло званично радно време. Мука ми је од свег тог сналажења. Зато пишемо радне сате преко радног времена због чега нас прозива државна ревизорска институција – каже др Радовановић и убеђује нас да је погрешно веровати како директори и начелници клиника у Србији не умеју да организују боље рад својих запослених или да се то ради због неке материјалне користи.
– Просто, ригидни закони не схватају шта је хитност у медицини или да хирурзи и сестре операцију не могу да напусте када је истекло формално радно време од осам часова. У Србији има око 400 директора здравствених установа и не могу баш сви да се окриве за неспособност да боље организују посао – каже др Радовановић.
Директор КЦ Ниш наводи и да је доласком на ову функцију затекао лошу структуру кадрова. Тако, каже, има вишак офтамолога, али не могу лекара за очне болести да пошаљем да оперише срце.
– За само пет година у пензију из нишког Клиничког центра одлази 150 лекара. Решење је да сваке године, до 2025. запослимо између 10 и 15 нових лекара, а питање је и да ли ће то бити довољно – наводи др Радовановић.
Већ сада, због малих плата, лоших и тешких услова рада, као и немогућности да се добије посао за стално, хиљаду лекара годишње напушта Србију и посао тражи у иностранству. Неплаћање прековремених сати, наравно, у случајевима када су они оправдано одрађени, за неке ће бити додатна неправда.
Зато је овај проблем постао врло осетљива тема. Решења, уважавајући специфичности здравства и реалну ситуацију, мораће да предложе и инспектори рада и ревизори, као и надлежни у здравству. Као што ревизор мора да схвати да су дежурства од 24 сата у здравству реална ствар, тако ће и директори здравствених установа морати коначно да упосле лекаре који „хватају кривину“. Уосталом на Бироу за незапослене је више од 2.200 незапослених лекара, а време је да се преиспита и вечити изговор да млади доктори не могу да замене искусне специјалисте: џаба искуство и специјализација, ако је лекар нерадник.
Иако је у новембру прошле године инспекција рада Министарства за рад и социјалну политику поднела прекршајне пријаве против руководства КЦС зато што су запосленом медицинском особљу платили више сати прековременог рада од оног који је законом дозвољен, иако је Државна ревизорска институција, између осталих неправилности, посумњала у тако велики број дежурстава која трају 24 сата, др Миљко Ристић за „Политику“ каже да никакав позив од судије за прекршаје или неког другог, за сада, није добио.
– Вероватно су надлежни видели да не можемо другачије да организујемо посао, а да не трпе оперисани и болесни људи. Направио сам анализу прековремених сати за сваки месец – од јануара до јуна –
и тај број ниједног месеца није био мањи од 50.000. Уместо да плаћамо толике сате, рационалније би било примити 300 сестара и доктора у стални радни однос – сматра др Ристић.
Тако је створена апсурдна ситуација: држава не може да плаћа нова радна места за лекаре, али зато троши буџетски новац за прековремене сате.
Када је пре пола године овај проблем многима засметао, јер и у другим професијама, а посебно код приватника, запослени остају на послу дуже него што им траје радно време, па их нико за то додатно не плаћа, постављено је питање да ли директори, начелници болница и одељења или менаџери у здравству, знају да организују посао? Има ли оних који забушавају, а онда прековременим сатима себи увећавају несумњиво мале плате у здравству?
– У праву сте – има и тога. Све контролишемо, али број прековремених сати и даље је огроман. Шефови свих клиника шаљу ми захтев за плаћањем тих прековремених сати, где се наводи да су због потребе посла доктори и сестре радили прековремено. То се све образлаже именом и презименом пацијента, бројем историје болести и разлозима за прековремени рад. Ако је разлог операција, наводи се, на пример, да је операција почела у 15 и трајала до 18 часова, или се наведе разлог да је пацијенту било лоше, па је сестра остала дуже на послу, за сваки тај прековремени сат постоји објективно оправдање и морам да га прихватам – објашњава др Ристић.
Директор Клиничког центра,такође,примећује да „сигурно не раде сви подједнако вредно“.
– Одмах се уочи ко је у колективу вредан, ко мотивисан... Исто је као и у свакој другој професији. Па, ни у фудбалском тиму не можете од 11 играча очекивати исту мотивисаност, а камоли у једном огромном, радном колективу. Ипак постоји 23 клинике у саставу Клиничког центра Србије – каже др Ристић.
На нашу примедбу да је прошлог месеца у КЦС примљено 20 младих лекара, а пре тога, готово 30 доктора, као и значајан број медицинских сестара и да је логично да је због тога ситуација морала да буде боља, Ристић одговара:
– Стално нам недостаје и лекара и медицинских сестара – и подсећа да се у систематизацији радних места које је „оверио“ Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ наводи да у КЦС-у недостаје 2.970 људи.
Апсурдна ситуација са прековременим часовима не дешава се само у Клиничком центру Србије. Директор Клиничког центра у Нишу, проф. др Зоран Радовановић,такође је свестан да крши многе постојеће законске уредбе. Од тога да се хитно, у лудој трци с временом, за дете које је ујела змија набави без тендера, рецимо, серум против уједа змије до тога да се и даље пишу прековремени сати.
– Пре неколико дана дете је ујела змија и морао сам хитно да организујем набавку серума од Института за серуме и вакцине „Торлак“ у Београду. Потом сам морао да хитно шаљем возило по серум и да га платим... И, како да поштујем слово закона, када у КЦ Ниш пристигне много повређених у саобраћајним несрећама који немају здравствену књижицу. По закону не можемо да их лечимо „фондовским“ новцем, ни лековима које плаћа РФЗО (средства добијена од Републичког фонда за здравствено осигурање опредељена су унапред за осигуранике). Ови пацијенти, практично имају право да буду примљени и збринути тек после 22 сата, али несреће не гледају у часовник – јада се др Радовановић.
Колико је последњи пријем лекара побољшао „крвну слику“ запослених медицинара у Нишу и смањио потребу да директор пише прековремене сате, питамо га.
– Запослили смо недавно осам младих лекара. Чак сам успео да још 15 доктора преведем у наш Клинички центар из других болница у околини Ниша, у договору да директорима тих установа, али је то тек мало поправило ствари. Нама још недостају лекари одређених дефицитарних грана: онколози, радиолози, дечји психијатри, анестезиолози и хирурзи појединих специјалности. И даље као директор морам да потпишем свакога месеца много прековремених сати рада. Доведени смо у позицију да буквално морамо да кршимо постојеће законе, ако желимо да одржимо процес рада и не угрожавамо пацијенте. Нико, рецимо, не може да напусти операциону салу, јер му је истекло званично радно време. Мука ми је од свег тог сналажења. Зато пишемо радне сате преко радног времена због чега нас прозива државна ревизорска институција – каже др Радовановић и убеђује нас да је погрешно веровати како директори и начелници клиника у Србији не умеју да организују боље рад својих запослених или да се то ради због неке материјалне користи.
– Просто, ригидни закони не схватају шта је хитност у медицини или да хирурзи и сестре операцију не могу да напусте када је истекло формално радно време од осам часова. У Србији има око 400 директора здравствених установа и не могу баш сви да се окриве за неспособност да боље организују посао – каже др Радовановић.
Директор КЦ Ниш наводи и да је доласком на ову функцију затекао лошу структуру кадрова. Тако, каже, има вишак офтамолога, али не могу лекара за очне болести да пошаљем да оперише срце.
– За само пет година у пензију из нишког Клиничког центра одлази 150 лекара. Решење је да сваке године, до 2025. запослимо између 10 и 15 нових лекара, а питање је и да ли ће то бити довољно – наводи др Радовановић.
Већ сада, због малих плата, лоших и тешких услова рада, као и немогућности да се добије посао за стално, хиљаду лекара годишње напушта Србију и посао тражи у иностранству. Неплаћање прековремених сати, наравно, у случајевима када су они оправдано одрађени, за неке ће бити додатна неправда.
Зато је овај проблем постао врло осетљива тема. Решења, уважавајући специфичности здравства и реалну ситуацију, мораће да предложе и инспектори рада и ревизори, као и надлежни у здравству. Као што ревизор мора да схвати да су дежурства од 24 сата у здравству реална ствар, тако ће и директори здравствених установа морати коначно да упосле лекаре који „хватају кривину“. Уосталом на Бироу за незапослене је више од 2.200 незапослених лекара, а време је да се преиспита и вечити изговор да млади доктори не могу да замене искусне специјалисте: џаба искуство и специјализација, ако је лекар нерадник.
Оливера Поповић,објављено: у Политици 18.07.2015.
Нема коментара:
Постави коментар