Ој, Србијо, међу шљивама....Вапај

Шљива читловка, пожегача. Нема ко да је отресе, покупи. Ој, Србијо, међу шљивама....

ГДЕ ЂАВО СПАВА? / Јасмина Шикић

Песник Јасмина Шикић са маском

Ја сам прошла Чемерно, Требиње,

у Сутјесци ладила се глава,

опет онда Фочу, Невесиње,

нисам била ту где ђаво спава.

И кордунска обишла сам брда,

и кроз шуме лутала, бадава,

и јелена гледала сам крда,

ал’ не нађох, где тај ђаво спава.

Црногорски видела сам престо,

под Цетињем залени се трaва,

каменито све је оно ресто,

ал’ не видех да ту ђаво спава.

Упутих се до Чачка, па Гуче,

тамо мора бити нека страва,

одмахнуше људи-немогуће,

‘ајте свашта, да ту ђаво спава!

Ја на Рајац, Врујчани ми машу,

па из бање, с срцем ко у лава;

на погрешну наишла си пашу,

ниси стигла ту где ђаво спава!

Ма ко ми се против врага буса,

наћи ћу га, да га види јава,

из Крушeвца, на конак до Бруса;

намерниче, ђаво ту не спава!

 

Ја у Пећ ћу, кроз Поље косовско,

(возом неким, машина килава),

дивна земља, ко лето михољско,

схватих одмах, ту ђаво не спава.

Е, Ђавоља варош, сад знам где је,

на све друге путе обустава,

куршумлијски народ ми се смеје,

јест ђавоље, али ту не спава!

           

                        ---

И уморна,  после толког пута,

спознах да сам трагала безглава,

и шта тражим ван божијег скута,

што бих знала где сам ђаво спава?

Али, стазе којима сам прошла,

напунише срце ми милином,

за ђаволом, ја сам неким пошла,

вратила се са једном истином;

да у месту срећа се не тражи,

да је човек, кол’ко се упути,

све истине, заблуде ил’лажи,

откриће му преваљени пути.

           Јасмина Шикић*

_______

    * Пре неколико година на Великом  међународном књижевном конкурсу ЗАВЕТИНА, одабран је рукопис песама, између многих других, Јасмине ШИКИЋ, и објављен као дигитално издање, под насловом БИТИ, на Веб сајту  ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе, где се и данас може преузети бесплатно....Заветине су откриле једног даровитог, спонтаног, разумљивог и надамо се перспективног песника, што потврђује и ова песма...

Видети више: https://3558994220206287347-a-1802744773732722657-s-sites.googlegroups.com/site/zavetineinfo/Home/dale/sve-o-kon

Песме - предложене за препев - Александар Лукић, УСИЈАЊЕ

Песник А. Лукић са гитаром и музичарима свога јата
Шпанија 2010.

Та, жарио сам сву ноћ ватру, без сна – опет

чарајући угарке. Жарачем чим додирнем

цепанице и сенке срљају да нестану на зиду –

о, ти трубо сукна, што се развијаш преда мном,

донета из древне ваљавице где те вода

учини таквом? Да мораш имати век трајања па

да мреш? Мислио сам сву ноћ, бацајући поглед

на живот досадашњи, па добро као да рекох себи у браду,

не од стида, гледајући у пламен ватре:

био си и остао сам. Бели јоргован у цвету,

на врху клисуре изнад Пека у мају. Чувај ватру.

Јесам ли такао током ноћи родослов?

Од шупљих главњи врви шума, кријући

кукувија безброј. Усијала се табла шпорета,

кунем се, да је соба хајдучких дуката попримила сјај.

Ај, на свежу коњетину, избијала је пара ватре са

рингле. Мој ХХ век.

Нек ми не верујеш, ти старо сумњало.

Говорих тако о себи у приликама

сличним овој ноћи. Нисам узвишен ја већ мој дух

натеран од малена да сведочи о свету у сликама

скупљеним у албум засвагда. То, што заступам

пред Богом, колико знам, прекор је мој стари,

и треба да нервира ситна пувала.

У књижевности нисам случајно.

Не мазим социјалистичке метле.

Пишем биће о сасвим обичној ноћи.

Држим чврсто жарач дат ми од старина,

из Елеузине као да је? Пепео се чини ласним ђубривом.

Али, ти ишти пламен. Брат ми га учини красним

поклоном, будући да је талентованији имао дар.

У Хомољу, кован је овај жарач неке ноћи,

сличној овој у којој бдим, прикани. Маштарије

ће поћи напред камо слећу ка неком блудном сину.

Трубе ће клизнути низ зидину, али, остаће свест о томе

како су живели, најбољи међу најгорима.

О, моје будно око, докле си стигло? Прикључити

се штошта може још животу. Рингли. О, љубави,

черечењу плена, јух!