СРОДНЕ ВЕСТИ

          БИО је човек јаког ега и то му је одређивало пут и од његовог живота направило литературу. Породица је на крају морала да издржи ту природу, али био је у целости свој и недостајаће Београду - рекао је у четвртак Јагош Ђуретић, на комеморацији Мирославу Јосићу Вишњићу (1946 - 2015), у УКС. 
          У препуној сали у Француској 7, о животу и делу недавно преминулог писца говориле су његове колеге и пријатељи, у присуству супруге Мирјане, и кћерке Јелене и синова Мирослава и Павла. Породици је уручена и награда "Светозар Ћоровић", коју је дан пред смрт, Јосић Вишњић добио за књигу "Ђурђевдан и други датуми" ("Службени гласник").
          Рекавши да је познавао и познаје многе писце који су написали најбоље књиге српске књижевности, Симон Симоновић је нагласио да једино за Милоша Црњанског и Мирослава Јосића Вишњића не мора да каже да су писци:
          - Они су сањали своје реченице а будни су их записивали, мењали су их, дотеривали. Не верујем да су их писали изнова. О Јосићу Вишњићу критичари су написали своје најбоље стране, читали су га пажљиво, били су му и критичари и пријатељи. Волели су га, иако је понекад био мрзовољан и незахвалан. Знао је, и то одлично, да се свађа, да истерује правду. Или по њему или никако. Био је засебан у свему, прави меланхолик.
          Да је Јосић Вишњић био "један једини, јединствен, неупоредив са било киме и са било чиме у овој књижевности и култури", рекао је Гојко Тешић:
          * Почаст одали Радослав Братић и Драгослав Михаиловић
          - Он је човек једне специфичне моралне вертикале, кога је мало људи у овој средини разумевало. Никад се нису запитали зашто је Мирослав Јосић монах српске књижевности, зашто је заљубљеник у литературу. Има нечега што је библијско у њему, и вероватно би му најближи сродник био Јов. Један је од оних на основу чије би се животне приче могао написати јединствен и непоновљив роман.
          О Јосићу Вишњићу и његовим књигама говорили су и Марко Недић и Јован Делић.

          ПИСАЦ НАРОДА
          КАД смо додељивали Ћоровићеву награду годинама, увек сам жалио што је не добије Јосић Вишњић. Ове године се тако наместило и радовао сам се да ће отићи у Херцеговину... Међутим, они одломци који су читани пред препуном салом у Билећи, имали су и те каквог одјека, људи су се дизали и пљескали и ту се видело да је писац целог народа и да је имао о чему да пише и шта да каже. Заиста непоновљива личност - рекао је Радослав Братић.