Демократска
залудничења
Република,
08. 06. 1920.
Немогуће је служити народу и
хтети владати над њим. Служба народу и власт над њим, то су два супротна
политичка и етичка става, два супротна политичка морала. Морал власти и морал
службе, исто као што су и морал власника и морал слуге два супротна морала. Ни
један владар на свету, никад у историји људској, сем ваљда у народним
митологијама, није назвао себе слугом народа. А Вилсон није ни први ни последњи
велики председник једне републике и вођа једне демократије који је себе назвао
слугом народа и слугом човечанства, сматрајући ту службу као највећу част и
славу која му је могла допасти. "Добро су служили отаџбини", то је
највећа част и одлика коју је француска република могла дати Клемансоу и
маршалу Фошу.
У монархијама под системом
власти изван и изнад народне, такав је морал немогућ, јер је свака монархија
постала и одржава се не на моралу службе народу, но на моралу власти и
власника. Ставити монархију у службу народу и направити је демократском, то би
био задатак који ни једна нација на свету и у историји није извршила. Демократска
монархија је један апсурд и монструозитет који би се,
можда, изузетно могао појавити на Балкану, где су сви
монструозитети могућни, али само с тим да брзо и за навек угине. Монархија је
систем власти и владања, демократија је организација службе и рада. Монархија
се ослања на власт, а власт, по
суштини својој, тежи да се одржи.
Зато је монархија природно
конзервативна и логично се ослања на конзервативне силе и елементе друштва.
Демократија се ослања на народ, а народ је жив организам, у сталном развитку са
сталним менама у потребама, моћима и способностима. Народ је носилац свега
прогреса, и све прогресивно у историји љуској родило се у крилу народа. Због
свега тога свака је монархија природни противник народа, и нема ни једне
монархије на свету ни у историји која није водила сталне, кроз деценије и
столећа продужене борбе, често и крваве ратове са својим и туђим народима.
Да ли према томе вреди
покушавати направити од монархије пријатеља народног, вреди ли правити
демократску монархију?[1]
Чак и кад би то вредело, нашто то кад је
то сасвим излишно, и кад демократија има сасвим пречег и захвалнијег посла него
да се троши у том узалудном Сизифовом задатку да монархију прави демократском.
Нека демократија пусти монархију њеној судбини, па нека врши свој племенитији
задатак, организовање народних радних енергија, организовање службе једног и
свију за све. Свет је данас пун демократија, и зато се свуда у свету види једна
нова организација, не на темељима власти и супротности класа као под
дојучерашњим монархијама, него на основама рада и солидарности друштва као у
свима новоствореним републикама.
На жалост, само је код нас по
неком чудном парадоксу историје, демократија - радикалска и самосталска -
друкчије схватала своју улогу. Она је као главни свој задатак поставила очување
монархије и одржање постојећег стања. Тако је, најзад, и г. Милорад Драшковић,
у својој декларацији у парламенту, у име Демократске стране изјавио да је
садашња влада и нацрт Устава који она спрема, резултат споразума свих
политичких странака које су за одржање постојећег стања. И он је, дакле,
пронашао да је једино спасавајућа политика она коју је г. Н. Пашић својим не
много интелигентним језиком изразио, приликом прогласа уједињења, једној групи пречанских делегата, са речима:
"Држ`те стање!" Та реч, којој су се добри пречани тада и смејали и
чудили, када су јако разочарани изашли из аудијенције од г. Пашића, та реч је
сада правило вере и симбол спасења свих политичких група које сачињавају
данашњу владу. Одржати стање, то је сума политичке мудрости наших дана. Али у
тој речи је и цела трагика нашег политичког живота, и цели слом политичког
морала наших странака, нарочито нашег тзв. радикализма и демократизма.
[1] О овој теми Стефановић пише још једном, у тексту
"Балкански специјалитети" (Република, 24. 07. 1920., 1).
= извор: Светислав
Стефановић СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА ОДАБРАНИ
ПОЛИТИЧКИ СПИСИ (1899-1943). - Приредио / Предраг Пузић. - Артпринт, Нови Сад, 2005, стр. 96-97
Нема коментара:
Постави коментар