(Kako slova rastu, ili)
PORTRET MIŠJEG ČOVEKA
Kako slova rastu
Kako reči blede
Kako volja kopni
Kako nestaje
snaga
Samo belina,makar prazna
Besmislica o
plavetnilu
Neoperiva krv iz
tonera
Snom zasuta tastatura
I između mali rovovi,male rake
Gde slova rastu
Gde reči blede
Gde volja kopni
I snaga nestaje
Ogromna je ruka
uvis podignuta
Ašov,katarka,
zvonik,kran, djeram
Niz,oštru strminu
Otiče s lica
senka
Ćutanje iz nečeg
dubljeg
Grafita
nema,mastila,guste krvi
Samo udarci koji tupo odjekuju
Lagodni ko
pričest i umiranje
Kojim sam
samcijat * upravljas
Pevušiš, izmišljaš
__
* to jos preostade,pisanje i ZAVETINE (из пропратног писма аутора)
Нема коментара:
Постави коментар