Translate

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

.

.
.

ШИК?ШИК! Чик!

...

Заједљивци би рекли - скупиле се доконе обожаватељке "Секса и града" да убију још једно послеподне. Благонаклони би се запитали има ли бољег начина да се човек оплемени и издигне на трен из кала свакодневице, него да понекад разговара, зашто да не, и о шику?

О шику као модном феномену, стању духа и свести - шику у Србији - разговарале су жене окупљене на другом рођендану магазина "Грација". / Од шика до шиканирања : Колико је далеко од шика до шиканирања, нисмо успели да чујемо на скупу у "Суперспејсу". Готове одговоре ваљда нико није очекивао. Шик је кад сами себи, како се чуло, покушате да одгонетнете шта је шик (?) (…) Реч шик потиче од француског "chic", што је придев који се употребљава у значењу "укусан, леп, пристао, свидљив, допадљив, помодан"; као именица означава леп спољашњи изглед у складу с прописима моде, добар начин живота. Одмах до речи шик налази се и реч "шикана", француски "chicane" - злоба, кињење, злонамерно стварање тешкоћа. Свако претеривање, али и небрига за ситнице и детаље који многима "живот значе" јесте изругивање шику и, на крају, шиканирање. / Извинити се и с осмехом прихватити пораз > И заиста, може ли жена која је увила трепавице и обула штиклице да буде шик, иако се, можда, није умила и опрала зубе? Може ли шик бити мушкарац који се украсио најновијом марком аутомобила, а никад не стаје на пешачком прелазу? / Одговор је јасан – не. А жене окупљене на трибини "Грације" - водитељка Бранка Невистић, главна и одговорна урединца "Грације" Светлана Прерадовић, балерина Аја Јунг, манекенка Анђелија Вујовић и друге - једногласне су у оцени да у Србији, и поред свега, има шика, а шик је извинити се, али и с осмехом прихватити пораз…. - Видети више Шик у Србији. Објављено 9. јуна 2008. / 10:41:00

...

ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

субота, 19. мај 2012.

PISMO PRIJATELJU / Zoran M. MANDIĆ


Zoks

Dragi druže,  

Evo jednog malog priloga za razmišljanje u polju gledanja i viđena nevidljivog sveta flore i faune. Fokusi na koje nas autor priloga upućuje predstavljaju fantastične metafore, koje prave pesnike ostavljaju bez daha dok se pišući muče sa histerijama izraza koje služe. Zato je poezija čudo u čijim ostavama Bog čuva zalihe smisla i tajne snove kroz koje pesnici često neodgovorno prljavim cipelama gaze lepotu lišća i nevinost grehova. Napisati pesmu pravi je podvig i ona je uvek više od pesnika i strpljenja ruke koja izvršava njegove, ponekad i šašave, naloge. Otuda i pravo jezika da se otima iz bezdanih mučionica klišea na kojima, već jako umorni, marširaju sveci glagola i prideva. A, oni su odavno u svađi sa imenicama i beznađima rečinika, koji sve više liče na kataloge kafanskih menia. Zato, što pre, treba odlepršati u godine ostavljene na trošnim pragovima budućnosti. Među zverima usuda koji se, u lovu na senke, ističu svojim zverstvima i zločinstvima. Poezija je porota koja odavno ne sarađuje sa zemaljskim tužilištvima, policijama i sudovima.  Nju je teško prevariti, bezobzira na njen ženski senzibilitet. Evo mene uskoro u Maloj Pešti, sa flešom punim virusa koji si mi poklonio. Poslušaj me u sledećem – ne zaviruj u njihove antologije, jer njima vladaju antologičari u prljavim čarapama. Oni isti, koji retko peru ruke. Obmanjivači buke prljavštine u čijim bankama pozajmljuju novac za svoje bestidne bahanalije.  

Нема коментара:

Постави коментар

ЛЕКСИКОН ЕЗ

ЛЕКСИКОН ЕЗ
Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА