ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА / Бела Тукадруз

Управо је отпочело публиковање Веб издање  КАТАЛОГ ОСУЈЕЋЕНОГ ПЕСНИКА - Песме из романа Белатукадруза (алиас Мирослава Лукића). Лепо дизајнирано и свима доступно издање, рађено на основу првог пилот издања Заветина, из 2004. године, доноси песме из најпознатијих романа Белатукадруза - везанога стиха. За разлику од штампаног (у малом броју примерака), ово Веб издање се објављује на WORDPRESSU са пробраним сликама у боји на следећој адреси http://katalogop.wordpress.com/ . Прво издање се могло читати линеарно, а ово Веб издање се може читати тамо где посетилац пожели кликом миша! Ту су сад окупљене, сабране песме из романа Ујкин  дом, У друштву пустињских лисица, Влашка гозба и Северци, и књиге проза Вашари Хипербореје. Ово Веб издање је права књижевна посластзица не само за све слависте по свету, обзиром да има планетарни домет, него и за све страствене читаоце и љубитеље поезије, каквих је увек било доста по свету...

Мишљеновац: Пујкина капија, лето 2011

КАПИЈА ПРЕКОПУТА

(Капија Заборава)

(...)

Тај мирис је отварао ново поље.

Дувари нису били бели, већ као гриз.

Мишљеновац-Српце-Звижд-Хомоље

капија прекопута-тараба поцрнелих низ -

трбушаст дуд-клупа крај тарабе-трава.

И ништа више?Титрај листова, сени.

Како отворити капију заборава?

Јасноћу јаснију од зрачних снова?

Оно чега одавно нема?Пустоловни

свет вртова иза брава гвоздених?

Помаже ли зумбул, мирис зумбула,

шебој, калауз сећања, расковник?

Троделна, као олтар, капија прекопута

(под пазухом старог трбушастог дуда),

имала је црну гвоздену браву.

Кроз њу је водио пут ко зна куда!

У подрум?У понор вилајета тамног?

У добро чувану задружну тврђаву?

У искуства неизрецива?У преображење?

У ружичњак, у шимшир, енглеску траву?

Кључ тог добро утврђеног царства,

као да је бачен у најдубљи вир

(у сујеверје).На дно језера пећинског

(у неописив мир дугих поподнева).

Вирити кроз капију или капиџик -

сачувај Боже!Из тог гнезда вилинског

(породичног Стокића -Барбуцана),

измилео би (кад га пусте) дечак

бојажљив - јединац плачан,

размажен, подозрив, не глуп -

златан и истовремено мрачан,

пегав и ситан, ко рупија.

Птицолик као чавка, као његова

крештава прабаба, тамна ко капија.

Доживех, присећам се, прво посвећење

прошавши кроз капију у рај авлије

скривене од погледа.Сенке дрвећа, јато

ћурана , чак и паун!Беше то други свет :

доксат, плави гроздови глицинија,

лукови балкона, низ саксија...

Собе су жуте, пожутеле као тапија,

потопила их је необична тишина -

бројне собе.И непознат, јак мирис

одраслих, апотеке, вазелина.

Увлачио се у душу дувар и мир

и грех, уједајући као мравља киселина.

Упијао сам, од икона до слика, све ,

као што упијач мастило упија...

                       Белатукадруз