ПРЕТПЛАТА.ОБАВЕШТЕЊЕ

ПРЕТПЛАТА.ОБАВЕШТЕЊЕ
Што се тиче локација Сазвежђа З које више нису јавне, него приватне – ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ, СПЕКТАР, ТАЈНОВОДСТВО и УЖАС – и друге, понудили смо могућност претплате, наравно, онима које то занима: ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ - Сабрани радови Белатукадруза. - Приватно – најужи круг читаоца може (кад прихвати позивницу администратора) –прегледати, читати, Сабрана дела у целини. Сви други, могу, читати приватне блогове (до десет) кад уплате новчану потпору ( – 2000,00 дин) - уместо чланарине... Па ко може, нека изволи…. На слици: (Фамилија Лукић, крајем лета 2017). - Видети више: Дибидус

уторак, 25. август 2015.

Демократска залудничења / Светислав Стефановић

Демократска залудничења
Република, 08. 06. 1920.

                Немогуће је служити народу и хтети владати над њим. Служба народу и власт над њим, то су два супротна политичка и етичка става, два супротна политичка морала. Морал власти и морал службе, исто као што су и морал власника и морал слуге два супротна морала. Ни један владар на свету, никад у историји људској, сем ваљда у народним митологијама, није назвао себе слугом народа. А Вилсон није ни први ни последњи велики председник једне републике и вођа једне демократије који је себе назвао слугом народа и слугом човечанства, сматрајући ту службу као највећу част и славу која му је могла допасти. "Добро су служили отаџбини", то је највећа част и одлика коју је француска република могла дати Клемансоу и маршалу Фошу.
                У монархијама под системом власти изван и изнад народне, такав је морал немогућ, јер је свака монархија постала и одржава се не на моралу службе народу, но на моралу власти и власника. Ставити монархију у службу народу и направити је демократском, то би био задатак који ни једна нација на свету и у историји није извршила. Демократска монархија је један апсурд и монструозитет који би се, можда, изузетно могао појавити на Балкану, где су сви монструозитети могућни, али само с тим да брзо и за навек угине. Монархија је систем власти и владања, демократија је организација службе и рада. Монархија се ослања на власт, а власт, по суштини својој, тежи да се одржи.
                Зато је монархија природно конзервативна и логично се ослања на конзервативне силе и елементе друштва. Демократија се ослања на народ, а народ је жив организам, у сталном развитку са сталним менама у потребама, моћима и способностима. Народ је носилац свега прогреса, и све прогресивно у историји љуској родило се у крилу народа. Због свега тога свака је монархија природни противник народа, и нема ни једне монархије на свету ни у историји која није водила сталне, кроз деценије и столећа продужене борбе, често и крваве ратове са својим и туђим народима.
                Да ли према томе вреди покушавати направити од монархије пријатеља народног, вреди ли правити демократску монархију?[1] Чак и кад би то вредело, нашто то кад је то сасвим излишно, и кад демократија има сасвим пречег и захвалнијег посла него да се троши у том узалудном Сизифовом задатку да монархију прави демократском. Нека демократија пусти монархију њеној судбини, па нека врши свој племенитији задатак, организовање народних радних енергија, организовање службе једног и свију за све. Свет је данас пун демократија, и зато се свуда у свету види једна нова организација, не на темељима власти и супротности класа као под дојучерашњим монархијама, него на основама рада и солидарности друштва као у свима новоствореним републикама.
                На жалост, само је код нас по неком чудном парадоксу историје, демократија - радикалска и самосталска - друкчије схватала своју улогу. Она је као главни свој задатак поставила очување монархије и одржање постојећег стања. Тако је, најзад, и г. Милорад Драшковић, у својој декларацији у парламенту, у име Демократске стране изјавио да је садашња влада и нацрт Устава који она спрема, резултат споразума свих политичких странака које су за одржање постојећег стања. И он је, дакле, пронашао да је једино спасавајућа политика она коју је г. Н. Пашић својим не много интелигентним језиком изразио, приликом прогласа уједињења, једној групи пречанских делегата, са речима: "Држ`те стање!" Та реч, којој су се добри пречани тада и смејали и чудили, када су јако разочарани изашли из аудијенције од г. Пашића, та реч је сада правило вере и симбол спасења свих политичких група које сачињавају данашњу владу. Одржати стање, то је сума политичке мудрости наших дана. Али у тој речи је и цела трагика нашег политичког живота, и цели слом политичког морала наших странака, нарочито нашег тзв. радикализма и демократизма.




[1] О овој теми Стефановић пише још једном, у тексту "Балкански специјалитети" (Република, 24. 07. 1920., 1).
    = извор: Светислав Стефановић СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА ОДАБРАНИ ПОЛИТИЧКИ СПИСИ (1899-1943). -  Приредио / Предраг Пузић. - Артпринт, Нови Сад, 2005, стр. 96-97

Нема коментара:

Постави коментар

ЛЕКСИКОН ЕЗ

ЛЕКСИКОН ЕЗ
Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА