Amerika
EKSKLUZIVNA ISPOVEST, POP STOILJKO KAJEVIĆ: Srpski sveštenik koji je boreći se protiv komunista digao u vazduh 6 ambasada, 7 godina bio u zatvoru, gledao smrti u oči…
Teško je zamisliti sveštenika sa biblijom u jednoj, a bombom u drugoj ruci.
............
– Nisam imao nameru da bežim iz Jugoslavije. U to vreme sam imao preporuku Bogoslovskog fakulteta da studiram na Kembridžu ili na Oksfordu. Čekao sam da dobijem vizu, ali to se odužilo na godinu i po dana, i svake nedelje bi mi poručili da dođem one sledeće. U međuvremenu se desio onaj katastrofalni zemljotres u Skoplju 1963 i ja sam poslat dole da pomognem ljudima. I tako jedne prilike držao sam govor u manastiru Sv.arhanđela Mihaila, zadužbini Kralja Milutina. Onako sav nadahnut, podignem Jevanđelje iznad glave i kažem:
“Ja dolazim iz Beograda, gde su knjižare pune komunističke literature u divnim povezima, Marksovih, Engelsovih dela, koje niko ne kupuje više. A ova knjigu, koja postoji preko 2.000 godina, koju su pisali ribari, i dalje postoji i čita se. I postojaće i dalje, a ovo zlo će da nestane…” – nisam baš precizirao kakvo zlo će da nestane, ali to je onima koji su slušali bilo dovoljno. Došli su po mene noću, u civilu, i pokupili me. Odvedu me u u neku zgradu i puste mi na kaseti, koju sam tada prvi put čuo, moj govor. Slušam ja tako, i dopadne mi se taj moj govor…Imao sam 26 godina, još takoreći dečak, i nasmejem se. Gleda me onaj udbaš i pita: “A dopada ti se ovo što pričaš, je li? Slušaj ovako, ili ćeš zavezati, ili te neće biti ovde!”. Ja kažem: “Ali ja sam govorio u crkvi i po zakonu ove države dozvoljeno mi je da propovedam”. A on će na to: “Nije ovo bila propoved i ti to dobro znaš. Pitali smo teologe, to je bila politika”, priseća se otac Kajević svog prvog saslušanja, kojih će kasnije biti dosta u životu.
Kaže da agenti Udbe nisu bili grubi, da se te večeri sve završilo samo na upozorenju. Međutim, ubrzo mu je postalo jasno da su mu dani u komunističkoj Jugoslaviji odbrojani:
-Jedno veče dođe kod mene moj drug Branko Čelikić, koji je sa mnom završio Bogosloviju, ali nije želeo da bude sveštenik, nego je postao učitelj, a potom je počeo da radi za Službu (njegov stric je robijao 12 godina kao pripadnik “Belih orlova”). I kaže mi, sav usplahiren: “Gotov si! Pečen si, dobićeš 7 ili 8 godina zatvora. Beži još noćas!” Spakujem ono malo stvari, pa pešice preko brda do stanice Đeneral Janković, na samoj granici Srbije i Makedonije, gde uskočim u voz za Beograd. Tu mi je jedan prijatelj nacrtao plan kako da pobegnem preko italijanske granice, sa detaljnim uputstvima kako da pređem poslednjih osam kilometara i izbegnem stražare.POGLEDAJTE NA VIDEO SNIMKU
Нема коментара:
Постави коментар