Отпало из циклуса Когито клуб
БЕШТИЈЕ
Да, могу замислити ову ноћ, поноћ,
кад устану нечисти духови усред врења
вина и крви, када у мраку подрума
проходају мачјим ходом – привиђења.
Лепе, интелигентне, бескрупулозне
не рађају копилад , већ – несрећу.
Разврат је бољка кварне душе,
која свуд’ тражи сласт још већу.
Грех дубљи, срозавање у понор
до дна, потпуно. Привиђа ми се то што ће
кроз који час превазићи лудило.
Бештија резонује: Па, шта? Он ме хоће!
Тако почиње Роман града као бунило
(Грех је привлачан, као забрањено воће. )
ПРЕ ТРИ ЛЕТА
(Сећајући се четвртка, 4. августа 1994.)
Постоје села Богу иза леђа,
скоро налик на онај други свет,
надирање флоре и фауне и облака,
и спрудови на крају којих парови
риба реповима праве гнезда у плићаку...
Увукли смо се између густих ракита,
траговима белоушки и збацили
полако свлак...
Њена златна коса расу се по глибу
који се сасушио и