ФИЛМ о коме се причало као о мало ком другом, а који је до данас погледало мање људи него већину других домаћих остварења (не само) тог доба - “Пластични Исус” (1971/1991) Лазара Стојановића (1944-2017), ипак је стално некако остајао по страни. Јер колико год да се о њему говорило, и кад је филм забрањен а аутор ухапшен, и када је после двадесетак година јавно приказан - оба пута углавном и није било речи о филму самом, него о политици, и обавезно о затвору у ком је редитељ провео три године. Та робија због филма, на коју је послат право из војске, из пожаревачке касарне у којој је само неколико месеци раније “краљевски примљен”, обележила је живот Стојановића и брутално сасекла његову каријеру на зачетку, а третман “Пластичног Исуса” неповратно је преусмерио токове југословенске кинематографије