Translate

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

.

.
.

ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

субота, 14. новембар 2015.

ПОКОЉ



ПАРИЗ је синоћ горео. На више места у граду симултано су догодила серија атентата у којој је погинуло више од стотину људи, док их је најмање исто толико повређено. Терористи су, очигледно, прецизно бирали симболе: петак 13, стадион Француске, концертну салу, париске кафее…
Испред Стадиона Француске, на коме се играла пријатељска фудбалска утакмица Француска – Немачка, којој је присуствовао и председник Оланд, двојица камиказа су се дигла у ваздух и са собом однела у смрт бројне жртве. Према привременом билансу само у нападу око стадиона било је 42 погинулих.
У исто време, група нападача упала је у познату салу за концерте "Батаклан" која се налази у 11. париском арондисману, на свега 200 метара од седишта недељника "Шарли ебдо" у коме је почетком године извршен масакр. Непокривених лица, наоружани калашњиковима, тројица терориста отворили су насумичну ватру и почели да убијају публику пола сата после почетка концерта калифорнијске групе "Igls of ded metal". Према сведочењима очевидаца који су успели да побегну, пуцњава је трајала чак петанестак минута.
Људи су беспомоћно бежали из угла у угао, настала је права паника, док су нападачи успели да промене чак по три шаржера. Неки су успели да побегну преко крова. Око 00,30 изнутра се чула и јака експлозија, вероватно од бачене гранате. Терористи, које су преживели описали као веома младе, према првим информацијама су држали најмање стотинак талаца у сали која може да прими 1.500 људи. Специјалци су упали у салу око 00,50 и убили тројицу отмичара. На лицу места затекли су прави хорор и на десетине мртвих. Према првим информацијама, убијено је 70 људи. Испред сале, окупили су се родитељи и пријатељи који су за зебњом ишчекивали вести о својим најдражима. На место напада дошао је иза поноћи и председник Оланд који је обећао немилосрдну борбу

петак, 13. новембар 2015.

Породици је уручена и награда "Светозар Ћоровић", коју је дан пред смрт, Јосић Вишњић добио за књигу "Ђурђевдан и други датуми"



БИО је човек јаког ега и то му је одређивало пут и од његовог живота направило литературу. Породица је на крају морала да издржи ту природу, али био је у целости свој и недостајаће Београду - рекао је у четвртак Јагош Ђуретић, на комеморацији Мирославу Јосићу Вишњићу (1946 - 2015), у УКС. 
У препуној сали у Француској 7, о животу и делу недавно преминулог писца говориле су његове колеге и пријатељи, у присуству супруге Мирјане, и кћерке Јелене и синова Мирослава и Павла. Породици је уручена и награда "Светозар Ћоровић", коју је дан пред смрт, Јосић Вишњић добио за књигу "Ђурђевдан и други датуми" ("Службени гласник").
Рекавши да је познавао и познаје многе писце који су написали најбоље књиге српске књижевности, Симон Симоновић је нагласио да једино за Милоша Црњанског и Мирослава Јосића Вишњића не мора да каже да су писци:
- Они су сањали своје реченице а будни су их записивали, мењали су их, дотеривали. Не верујем да су их писали изнова. О Јосићу Вишњићу критичари су написали своје најбоље стране, читали су га пажљиво, били су му и критичари и пријатељи. Волели су га, иако је понекад био мрзовољан и незахвалан. Знао је, и то одлично, да се свађа, да истерује правду. Или по њему или никако. Био је засебан у свему, прави меланхолик.
Да је Јосић Вишњић био "један једини, јединствен, неупоредив са било киме и са било чиме у овој књижевности и култури", рекао је Гојко Тешић:
* Почаст одали Радослав Братић и Драгослав Михаиловић
- Он је човек једне специфичне моралне вертикале, кога је мало људи у овој средини разумевало. Никад се нису запитали зашто је Мирослав Јосић монах српске књижевности, зашто је заљубљеник у литературу. Има нечега што је библијско у њему, и вероватно би му најближи сродник био Јов. Један је од оних на основу чије би се животне приче могао написати јединствен и непоновљив роман.
О Јосићу Вишњићу и његовим књигама говорили су и Марко Недић и Јован Делић.

ПИСАЦ НАРОДА
КАД смо додељивали Ћоровићеву награду годинама, увек сам жалио што је не добије Јосић Вишњић. Ове године се тако наместило и радовао сам се да ће отићи у Херцеговину... Међутим, они одломци који су читани пред препуном салом у Билећи, имали су и те каквог одјека, људи су се дизали и пљескали и ту се видело да је писац целог народа и да је имао о чему да пише и шта да каже. Заиста непоновљива личност - рекао је Радослав Братић.




Сањао своје реченице | Култура | Novosti.rs

понедељак, 9. новембар 2015.

Рехабилитације Милана Недића



ПРЕДЛАГАЧИ рехабилитације Милана Недића, премијера Србије у време нацистичке окупације, поднели су Вишем суду у Београду готово 1.400 докумената и предложиће на десетине сведока. Они би, како кажу, требало да развеју мистерије везане за ову, вероватно најконтроверзнију, фигуру Другог светског рата. Међу њима су Срби протерани из НДХ и њихови потомци, припадници покрета Драже Михаиловића, али и некадашњи партизани и комунисти.
Поступак рехабилитације, по једнима “српске мајке”, а по другима квислинга и “слуге окупатора”, почиње за месец дана - 7. децембра, и то из трећег покушаја. Претходна два захтева Српске либералне странке, па после Српског либералног савета и Удружења политичких затвореника и жртава комунистичког терора, суд је одбацио из формално-правних разлога. Али те одлуке су укинуте у жалбеном поступку.
Иначе, СЛС и Удружење, као и правни заступник Зоран Живановић, већ су покренули, и добили, поступке рехабилитације Слободана Јовановића, Петра Зеца и Драгољуба Драже Михаиловића. Захтеву за рехабилитацију Недића придружила се и његова унука Радмила Павковић и три чукунунука из Аустралије.
- Пред судским већем појавиће се људи које је Милан Недић спасао сигурне смрти. Међу њима су чак и неки истакнути комунисти, као и велики број припадника покрета Драже Михаиловића - каже Недићев праунук Александар.
Тако ће се међу сведоцима наћи проф. Смиља Аврамов, која је пред Други светски рат студирала у Бечу, док после аншлуса сви страни студенти нису протерани. Вратила се у Загреб, где је живела њена породица, да би са стварањем ендехазије побегла у Недићеву Србију. Њени су убијени у Јасеновцу, а она се овде прикључила партизанима.
Сведочиће и једно од најпознатијих имена српске адвокатуре - Вељко Губерина, који је такође спас од усташа потражио у Србији. Као гимназијалац, пребегао је са мајком и братом преко Саве, а мајка, иначе наставник, добила је посао у Јагодини.
Урош Шуштарич је са братом и оцем депортован из Словеније и такође је збринут у Србији. Отац му је био судија војног суда. Овде су се прикључили јединицама Драже Михаиловића. По речима Александра Недића, Шуштарич је заслужан што су припадници Равногорског покрета у Словенији добили пензије и споменик. Шуштарич је, каже, један од оснивача Јаншине странке и један од најбогатијих Словенаца.
СМРТ*Недићева влада распуштена је 4. октобра 1944, а он је два дана касније, са већином министара, пребачен из Београда у Беч, а затим у Кицбил. Британци су га предали југословенским снагама 1. јануара 1946. *Недић је заточен у Београду и, према званичној верзији, убио се скоком кроз прозор, са трећег спрата затвора Озне у Змај Јовиној 21 (данас Кнегиње Љубице), док чувари нису пазили. Ова верзија је до данас остала мало вероватна с обзиром на то да је заточеник имао 68 година и 120 килограма. Миодраг Младеновић, капетан Озне, тврдио је да је Недић сахрањен на Централном гробљу у Београду, међутим, његови посмртни остаци до данас нису нађени.
- ЗБОРНО место за избеглице било је Смедерево и тамо су добијали инструкције где их чека намештење и смештај. Недић је у Србији спасао 350.000 Срба из НДХ, 50.000 Словенаца, плус Србе који су бежали од Италијана и Албанаца с Косова, оне који су бежали од Бугара, али и од Мађара - објашњава Недићев праунук, и додаје да су многи у Словенији захвални српском ратном премијеру. Тако је по њему име добио и први председник независне Словеније Милан Кучан, иначе рођен у нашој земљи за време рата.
Милан Недић је помогао и многим младим комунистима, међу којима је и редитељ Пуриша Ђорђевић, кога је ухапсила специјална полиција. Да би их спасао сигурне смрти, Недић је, тврди правни тим, основао завод за преваспитавање српске омладине у Смедеревској Паланци.
- Многи су му деценијама стављали на душу Бањички логор, мада се зна да је ту касарну бившег 18. пешадијског пука немачка власт претворила у логор. Одлуку Немаца у дело је спровео Недићев претходник Милан Аћимовић. У делу логора били су смештени комунисти, Јевреји, дезертери, скојевци, Роми, и он је био под немачком контролом. Други део је био класичан затвор за лопове, убице и друге криминалце - каже Недић.
На суду ће, како се очекује, бити предочени документи која показују да некадашњи премијер није крив ни за формирање овог логора, ни за убиство и отимачину имовине Јевреја.
- Једино за шта је Недић крив јесте смрт осам јеврејских официра које су Немци пустили из заробљеништва, а српска специјална полиција их ухватила на железничкој станици у Београду и послала у логор - каже његов праунук.
РЕХАБИЛИТОВАО ДРАЖУНА челу судског већа које ће одлучивати о захтеву за рехабилитацију Милана Недића је судија Анђелка Говедарица, а веће чине судије Предраг Васић и Јелена Килибарда. Судија Васић познат је по томе што је био у судском већу које је рехабилитовало Дражу Михаиловића, а као судија појединац рехабилитовао је и краљицу Марију и престолонаследника Александра Карађорђевића.
ПРАВНИ заступник предлагача рехабилитације Зоран Живановић наводи неке од кључних доказа које ће поднети суду. Један од најважнијих је да ратни премијер никада није осуђен, па чак ни оптужен, односно да не постоји никаква пресуда којом је утврђена његова кривица.
- Постоји само нека одлука Комисије за осуђивање злочина окупатора и његових помагача, али чак ни њу нисмо успели да нађемо. Његова имовина је конфискована иако није било пресуде и доказане кривице. Влада коју је водио формирана је и радила је у складу са тадашњим правним нормама. Међународно право каже да када нека држава капитулира, нема даље борбе, а Краљевина Југославија је капитулирала - објашњава Живановић.
Посебна пикантерија је одлука нирнбершког суда на коју ће се правни тим позвати. У питању је одлучивање по оптужници против једног броја високих немачких официра зато што су узимали таоце и стрељали их за одмазду. Суд је нашао да герилске формације немају статус легалних јединица зараћених страна, па се стога њихови ухапшени припадници не могу третирати као ратни заробљеници. Суд није сматрао да је проблематична чињеница да су они стрељани, споран је био једино њихов број. Нико од тих немачких официра стога није осуђен на смртну казну, већ само на казне затвора.
Александар Недић тврди и да поседује и документацију из које се види да је његов предак тражио од усташке државе престанак прогона и убијања српског живља и да је уценама чак успео да издејствује Кватерникову смену.
ОТПОРИ И АРГУМЕНТИ
МНОГИ историчари, невладине организације, па и министар рада Александар Вулин већ су се огласили против ове рехабилитације. Главни аргументи су не само да је Недић био квислинг, већ и да је имао кључну улогу у спровођењу Холокауста у Србији. Београд је био један од првих градова у окупираној Европи који је проглашен за “Јуден фрај” (очишћен од Јевреја). Такође, Недићева влада доносила је декрете по којима је било забрањено Јеврејима и Ромима да раде у државним службама, да буду студенти универзитета, оспорено им је право на рад, на имовину, њихова имовина је без накнаде проглашена власништвом државе...




У корист Недића говоре комунисти | Репортаже | Novosti.rs

ЛЕКСИКОН ЕЗ

ЛЕКСИКОН ЕЗ
Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА