Највећи сајам књига у Србији и у региону данас је свечано отворен у Хали 2 Београдског сајама по 60 пут на радост свих књигољубаца јер ће наредних осам дана моћи да уживају у најбогатијој књижевној трпези која им се подастире само једном у току године.
У име Русије, земље почасног госта, учеснике Сајма је поздравила др Наталија Нарочницкаја, директор московске Фондације за историјску перспективу, приређивач серије књига о историјским везама Русије и Србије. Аутор је бројних начних радова о националној историји, међународним односима и савременој политици, укључујући и њен најзначајнији рад: Русија и Руси у светској историји.
Др Нарочницкаја је "драге пријатеље и колеге" одмах обавестила да је "за нас, Русе, то ове године посебно радостан догађај, јер је Русија почасни гост Београда!"
Подсетивши да "у словенској култури књига заузима посебно место", она је казала да су "књиге реке које Васељену преплављују мудрошћу", а затим је цитирала летописца Нестора из XI века који је у "Повести минулих лета" написао да је "у њима непрегледна дубина, оне су нам утеха у тузи..."
"У историји јужних Словена књижевност, хришћанство и државност израстали су из истог корена и нераскидиво су повезани", констатовала је Нарочницкаја и цитирала нашег патртијарха Павла: "Нама Бог није дао ни мач, ни пушку да присиљавамо људе да нам приђу, да постану хришћани. Дао нам је реч..." и подсетила да је говорио: "у наше време често се може чути да књиге постају прошлост, да дигитално доба диктира своја правила, живот, међутим, сведочи о нечем другом. Снага речи постаје све већа, као што постаје већа и одговорност за изречену, а тим пре и штампану реч".
Са поносом гошћа из Русије је констатовала да су "и њена домовина и Србија и даље земље које читају, и наш је задатак пре свега да помажемо процес међусобног упознавања. Више руских књига треба да се преводи на српски, више српских аутора треба да нађе пут до срца руских читалаца. Ми треба да чувамо и увећавамо непроцењиво благо наше словенске православне културе, нашу Богом дану ћирилицу!"
"За Русе и Србе пођеднако су драга имена Толстоја, Достојевског, Пушкина, Шолохова као и Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Добрице Ћосића, Иве Андрића. Нека се овај низ славних имена никада не прекине, нека се попуњава новим именима", поручила је Нарочницкаја и додала да ће можда баш на овом сајму посетиоци наћи за себе нове ауторе, нова дела која ће им открити Русију.
"Ми пак с радошћу неуморно настављамо да се упознајемо с историјом и савременим животом братског српског народа, који упркос свим изазовима и потешкоћама наше стварности наставља да гради свој историјски пут. Желим вам успеха, драги пријатељи!", биле су речи представнице Русије на отварању Сајма.
Част да отвори јубиларни Сајам књига ове године припала је редитељ и писцу Емиру Кустирици, двоструком добитнику Златне палме на филмском фестивалу у Кану, добитнику Златног лава на Венецијанском фестивалу и националном амбасадору УНИЦЕФ-а у Србији. Као писац обајвио је две књиге које су биле хитови.
Пре него што је одржао беседу коју је назвао "писменим радом" признао је да има трему иако је имао прилике да говори пред далеко вецим аудиторијумом јер је за њега књига много већа светиња.
Кустурица је рекао да му је велика част што је добио позив да отвори ову смотру и додао
