УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Претражи овај блог

недеља, 12. јул 2015.

Изложба "То су били сватови"

ВИШЕ од 2.000 посетилаца видело је за мање од два месеца резултате оригиналног истраживања о старим крушевачким сватовима. Како су су судбоносно "да" изговарали Чарапани у 19. и до седамдесетих прошлог века заинтригирао је стручњаке Народног музеја, Историјског архива и портала "У времену старог Крушевца". Показало се да око 200 фотографија свадби, веридби, црквених венчања, али и свечаних ручкова и поворки у кочијама једнако привлачи и староседеоце и туристе, а странце нарочито интересују заборављени обичаји.
 Сватови у тадашњој улици краља Милана 30-их година 20. века
Сватови у тадашњој улици краља Милана 30-их година 20. века
Бројни Крушевљани уступили су породична сведочанства из албума, а кустоси су "прочешљали" и депое, где су откривени драгоцени, пре свега младини "реквизити" (токице, бидермајери, венчанице, велови, позивнице). Овај научни пројекат укључио је и истраживање великих светских венчања и симболику беле боје.
- Тако је настала изложба "То су били сватови" у Кући Симића, коју смо отворили 18. маја - напомиње кустос Зорана Драшковић Ковачевић. - Осим многих сазнања о ритуалима, добили смо и вредне информације о изгледу младе и младожење у различитим периодима и промене кроз време.
Тако у тридесетим годинама 20. века о елегантним венчаницама и тананим веловима брину крушевачке шнајдерке, београдске модисткиње, али и познати салони у иностранству, док је брига о фризурама препуштена чувеном салону "Шарбановски". Временом је ритуал редукован, задржана је улога девера, испијање вина...
- У прошлом веку свака је свадба имала посебне елементе: упознавање будућих супружника, уговарање брака, организовање веридби и венчања - износи Зорица Симић, коауторка изложбе. - У првим деценијама 20. века био је изражен патријархалан начин живота. Родитељи су водили главну реч у избору брачних партнера за децу и још од њиховог детињства размишљали о "прилици".
Мираз је био обавезан, а посебна пажња придавала се рукораду.
* Венчање Радмиле и Милутина Михајловића код цркве Лазарице
- Вероватно најпознатија свадба у крушевачком крају је уприличена у кући Минића у селу Мајдево 1911, уснимљена камером Луја Питролф де Берија, мађарског фотографа и синеасте, и пионирски је пројекат своје врсте и драгоцено сведочанство о животу у Србији - каже Александар Милетић, коаутор пројекта. - Филмски запис о венчању Браниславе Минић, братанице чувеног свештеника Михајла Минића, и инжењера Димитрија Тодорића сачуван је у аустријском филмском архиву под именом "Једна сеоска српска свадба".
ПОЗИВ УЗ "БУКЛИЈУ"
СВАТОВИ су се некада позивали уз обавезну "буклију", окићену венчићем од природног цвећа и црвеног конца, на њој се налазио и пешкир, младин ручни рад и велика црвена јабука... Кићени су и фијакер, чезе и бицикле, као и ревери са препознатљивим рузмарином. У 20. веку младенци "улазе" у аутомобил.

МЛАДА НИЈЕ НА ПРОДАЈУ
ДА је Србија својевремено "диктирала" демократију и кроз свадбену праксу, доказ је наредба кнеза Александра Карађорђевића из 1846. године.


- У првој половини 19. века био је заступљен обичај да младожења откупљује младу новцем и дукатима када по њу дође - износи Зорица Симић. - Обичај се задржао све док кнез није наредио његово укидање сматрајући да вређа људско достојанство.


Нема свадбе без мираза | Србија | Novosti.rs

Нема коментара:

Постави коментар

ЛЕКСИКОН ЕЗ

ЛЕКСИКОН ЕЗ
Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА