Француско издање романа "Чарапе краља Петра" представљено је недавно, 21. фебруара, у Културном центру Србије у Паризу....

(............)

Француско издање романа "Чарапе краља Петра" представљено је недавно, 21. фебруара, у Културном центру Србије у Паризу. Како је протекла промоција?

- Није моје да говорим и да оцењујем промоцију сопственог дела. Ко почне сам да се хвали, није више сам. Допустите ми да призовем друге да искажу своје оцене. Славица Петровић, директорка Културног центра Србије у Паризу, јавља ми мејлом да промоција спада у три најпосећеније књижевне вечери огранизоване у овом културном центру. Сличан је мејл промотера књижевника Комнена Бећировића, који већ пет деценија живи у Паризу. Промоција је почела текстом академика Милована Данојлића, који је послат из Поатјеа и у коме је прва реченица: "Милован Витезовић је показао ретку храброст: нашао се лицем у лице са једном крунисаном главом, без устезања и без подразумеване формалности." Главни промотер био је професор Сорбоне Бернар Лори: "Ја сам ову књигу три пута читао. Први пут на енглеском језику. А пошто је било билингвално енглеско-српско издање, и српски сам утврђивао. Сада сам је прочитао на француском, увек са узбуђењем, које се у добрим преводима не губи. Ова књига, драма о српском краљу Петру и српској сељанки, мајци Макрени, показује да дух антике није на Балкану још прошао."

Промоција је вођена на француском језику, једино је аутор био симултано превођен?

- Симултани преводилац је и преводилац романа Амалија Витезовић. Кад буду објављени већ најављени текстови о роману професора Сорбоне Френсиса Конта, који ће и један час са својим студентима славистике посветити овој књизи, историчара Жан Пол Беса и Жан Кристофа Буисона, уредника и шефа културе и уметности у магазину "Фигаро", ова промоција ће бити још потпунија. Драго ми је да је овом промоцијом у Центру промовисан и нови француски издавач - издавачка кућа "Едисион Езопија", коју води Рашко Мићевић. Иако су у већини публике били Французи, било је то вече великих
узбуђења. Узбуђења је било и сутрадан у свечаној сали Храма Светог Саве, где је на дан Светог Симеона прво промовисано дивот-издање Завода за уџбенике "Свети Сава у руском царском летопису", мене као приређивача и преводитељке Миљенке Витезовић, а потом и српско издање "Чарапа краља Петра" и књиге есеја "Мисли српски". Промотери су били протојереј-ставроф Никола Шкрбић, професор Богословије, сликарка Драгана Пајовић, потпредседница Савеза Срба Француске, и књижевник Властимир Шаркаменац.

"Чарапе" су до сада преведене на осам језика (енглески, француски, италијански, руски, грчки, румунски, шведски и есперанто). Зашто овај роман привлачи стране читаоце?

- Да будем поштен, нисам утврђивао. Са овим лепим догађајима није ни важно. Значајно је да је роман преведен на све језике наших савезника у Првом светском рату и да је на сваком од тих језика имао више издања, којих је до сада шеснаест. Руска издања су била најтиражнија: 170.000 плус 80.000 примерака. За ово издање добио сам награду Имперскаја култура Савеза писаца Руске Федерације. У Италији се два издања "Секоп едициони" промовишу у Клубовима Савоје по великим градовима у част стоте годишњице почетка Првог светског рата.

Која од порука књиге је посебно важна за садашњу Србију и време у којем живимо?

- Књига чини част српској култури, и једина порука би могла да буде да више поштујемо себе и да будемо достојни своје историје и дела своје културе.

Да ли нас свет види и препознаје по дометима из културе, књижевности и уметности, или су увек на тапету неки други параметри?

- Сигурно је да нас најбоље препознају по књижевности и уметности, ако смо доступни свету. А то је проблем. Ми према најбољем ни овде нисмо расположени. Затварали смо музеје и галерије, укидали издаваче, распродавали књижаре, терали позоришта да таворе... Деценијама се питамо којој то култури припадају наша министарства културе. Морамо прво доћи к себи, да бисмо могли у свет.

Где грешимо у односу и бризи према култури, језику, писму и образовању?

- Свуда, свуда, свуда! За шири одговор биле би потребне целе ваше новине. Не знам где нисмо грешили. Кад бисмо могли да се прослављамо на грешкама, не би нам било краја!

Написали сте једном: "Кад Србима буде добро, биће то крај историје!"

- Србима толико није добро да крај историје не треба очекивати. Написао сам и: "Они који су нас довели довде одвешће нас још даље!" Нешто сам и дефинисао: "Комедија је кад илузиониста забавља народ, трагедија је кад га води!"

Која би била дијагноза стања српског друштва?

- Клоним се дијагноза. Не могу ни себи да их дам. А и плашио бих се. Једном су психијатри изјавили да смо луд народ. После смо улетели у велику лудницу. (....)

ЛАЗА ИСТИ КРАЉДОКЛЕ се одмакло с филмом "Чарапе краља Петра"?
- Надам се да ће на јесен почети да се одмотава трака у филмској камери. Ја сам написао сценарио за играни филм за продуцентску кућу "Зилион филм" и за Радио-телевизију Србије истовремено сценарије за истоимену телевизијску серију, за сада у 10 епизода. Иначе, глумац Лаза Ристовски све више личи на краља Петра!

Колико писац треба да буде национално свестан или анационалан?

- По мени, и у мишљењу и у писању има закона генетике. И биљке припадају врстама, па се и по врстама разврставају у подврсте које имају своје извесне карактеристике. Не спорим анационалност и право на њу, јер је и то честа појава, коју не треба другима наметати. Анационалним опредељењем и поступањем не прелази се из малог у велики народ. Само се губи родно тло под ногама. По мени, природан је ред - човек, народ, човечанство. Моје порекло је српско, мој језик је српски, моје мисли су српске. Ја се као писац тражим у своме народу да бих се на тај начин нашао и у свету, и имам неког успеха. Тешко да има свесног човечанства без тековина народа. Волим човечанство у богатству цивилизацијских постигнућа и разлика народа.

Милован Витезовић: Тражим се у своме народу | Култура | Novosti.rs