БРАНИМ САМО СВОЈУ ТРОЈУ / Мирослав Димитријевић

ГЛАВОНОСЦИ

Ко ће да ме заустави

Док о својој радим глави

Кад сам себи главу сечем

Певам место да лелечем

Тад ме горске виле чују:

Вином биљем ме лекују

И тако пред сваку борбу

Стављам главу ја у торбу

Падне л` ова са рамена

Из торбе јој стиже смена

Сви ми неху главоносци:

Свеци цари прости косци

Свети Јован - крсна слава

Пророк што све надвисава

А кнез Лазар двоглав сања

И цар Тројан с три лобање

Још Сунце неће заћи

Сваку ћемо главу наћи

Ад када на нас зија

Биће – обретенија

Свака глава је држава

Обретина – царевина

Ако моју џелат скине

Засијаће са висине

Опет ведра Опет чила

У сазвежђу Јабучила

БРАНИМ САМО СВОЈУ ТРОЈУ

Тужне свирке и пеане:

Мач је оштар с обе стране

Ко ће жртву да спречи

Док је кољу да не дречи

У плачу свака глава

И почиње и свршава

Бранио сам српску Троју

И погинуо у том боју

Косовским љутим пољем

Ишао сам да се кољем

И у Сремском злом пробоју

Бранио сам српску Троју

Пјан у крчми у двобоју

Песницама браним Троју

Колико је и свет стар

Браним увек исту ствар

Све док траје календар

Бранићу тај Божји дар

То не радим `вако стар:

То у мени чини Цар

Цар Царева и Учитељ

Закон Правда и Равнатељ

Милијаде бојних лета

Како браним Крај од Света:

Молитвама сузом умом

Заклетвама и куршумом

Жалне свирке и пеане:

Мач је оштар са две стране

Ал ни једна да престане

Браним само своју Троју

У космичком вишебоју

ХЕКТОРОВО ОПЕЛО

Мрцварено Хекторово тело

Обукли су у ново одело:

За књижевну ломачу се спремам

Да с очистим и да грехе немам

Јер у раки Злопоглеђа Срђа

Споро гори – те постане рђа

За живота бејах на Пегазу

И кад пузах сличан рајском гмазу

Височанство Духа не оспори

Ни пакао што с људима гори

Смртна рана и озледе старе

Сад привлаче анђеле видаре:

На њих мећу добре људске душе

Беле раде здравац гаравуше

Баш све оно где сам се огрешио

И рачуне које нисам решио

И питам се што с анђели муче

Да ме срећног од греха одлуче

Ако чине по Закону Добра:

Та по њему настаде и кобра

Ако чине по Божјој Милости:

По њој труну и свечеве кости

У блаженом родих се незнању

Не упамтих ни разлог постању

И сручих се на грешну земљицу

Као кобац на јадну птичицу

Да не беше Господа ми Бога

Без видљивог и стварног разлога

Починио бих још триста грехова

Мрцварено Хекторово тело

Само себи очита опело