УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Претражи овај блог

понедељак, 07. март 2011.

Песме - предложене за препев - Александар Лукић, САВРЕМЕНИ УШКОПЉЕНИЦИ


Српски песник Александар Лукић у Шпанији
лето 2010.

Могу ли у овом часу певати,
бити пролећна реса предата ветру –
минђуша леске тако чиста, о, у страху.
Бачен у гето за сам зид, шта могу
но да слушам недовршене парнице.

Поповске смицалице, превише људске,
орахове љуске падају смрвљене чекићем
уза ме под сто на под.

Певати – све мање ми је до посла тог.
Свет око мене безлична је шерпа
о крвопролићу његовом толико знам.

А, ти човече певај о њему,
чини то да не изневериш себе;
нек речи падају међ оплату од дасака.
Положене на то место саме ће очврснути
и постати јаче од бетона.

Певај о истини. Бездано биће
зна да истина постоји у њему.
Лист мувара оштрији од жилета
тик је уз нас. Зелен звук оргуља.

О, моје очи, шта вам се сме дати –
ено, где крију страшила за дроздове,
а мало даље кад се поглед дигне
види се колиба ушкопљеника –
браће, плодова шумских шипурака.

Ткање магле над реком шта говори?
Не обилази око наплавина, гази преко њих.

Певај, кушај испочетка.
Омашити циљ, некад си умео: да, да.

Размотримо пријатељи положај наш.

Чворци су задављени и обешени о
ногу да висе по ободима винограда.
То сте ви друшкани.

Кос пита – кос одговара покисао на грани.
Бог говори из природе, о природи својој.

Точак се окреће али усред убрзања
заустављам га зарад певања овог
нису у том усијању чиста посла,
немој мислити да због лепоте гину људи.

Нема коментара:

Постави коментар

ЛЕКСИКОН ЕЗ

ЛЕКСИКОН ЕЗ
Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА