УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Претражи овај блог

понедељак, 21. фебруар 2011.

ПЕНА ЛЕДА, Песме - предложене за препев - Александар Лукић


Александар Лукић, Шпанија, 2010.

Цртати у ваздуху, виолину, полумесец,
непостојеће мливо знамења – трагова. Точак.
Птице док насрћу на прозоре економија.
Пепео предела у налету присутности,
поменути, мене кроз које пролази време,
густ сируп будућег календара.
То је улога гледања.

Мађарски цигани, сетни долазе из ноћи
најежени од зиме. Са крилима иња на шеширима.
и пеном леда на брковима, клапа музичара
неког забитог села, божићног жуманца за брегом,
на таљигама вуче обнажену девојку равницом,
циганчицу збркану у строфама,
мртву и спокојну,
блажени пев девице тегље за собом, долазећи са весеља,
мађарски цигани склони кавгама, и потезању ножева.

Враћају се кућама, заточени у лудилу
не претварају се како већ умеју.

Шећерна репа згомилана по камарама уз пут,
смрзнута у пустом крају, кристалисана слика
природе, огледала одсутности времена, израња
из магле. Пена леда у телу девојке на таљигама,
жиличаста пена ноћних сонета, првог гласа клапе,
путује да развеје тугу. Тугу усељену у срце и речи.

Тек уздрхти далеки пусти дом, као контрабас
привучен к нози чекајући на њих. Из пене леда
израста свеприсутна вечност. Циганчица о чијој цени
ће се тек причати у селу. Цртати смрт затечену на путу
у равници, метлице трске на ветру – знакове жалости,
цигане у затеченом приказању, нарогушеније од медведа
са алкама у носевима, са иструментима на леђима,
пену леда цртати њихову у коју су сабили љубав.

То је задатак уметности. 

Нема коментара:

Постави коментар

ЛЕКСИКОН ЕЗ

ЛЕКСИКОН ЕЗ
Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА